Nova Evropa

уверен о својој тези после објаве толиких докумената и књига, поименце од стране немачког „Централног уреда за испитивање узрока Рату“, и он тражи да се питање по кривици Немачке за Рат поново отвори, односно да се изврши ревизија Версајског Уговора.

Писац другога чланка, амбасадор амерички у Берлину на почетку Рата, Жерар (Јатез М/. Сегагд), познат са својих открића о стању и расположењу Немачке у току Рата, побија тврдње претходнога чланка и брани Француску од писца Француза. „Може бити“, каже он, „да Версајски Уговор криво приписује одговорност за Рат Немцима, само што то не произилази ни из једног аргумента који наводи Г. Демартијал“. „Његова је одбрана Антанте, и поименце Русије, документована, и след мисли логичан; он га, на крају, доводи до закључка, да „само разоружање, здрав разум, човечански осећаји и споразумевање, могу учинити краја ратовима“,

Трећи чланак („Један одличан амерички историчар одреЂује колико је ко крив за Рат") написао је Г. Б, Шмит (Вегпадоће Е, Зсћиш), професор Модерне Историје на Универзитету у Чикагу, о којем смо у „Новој Евроци“ већ говорили, поводом његова доласка у Југославију предпрошле године, и његова предавања о „хрватском питању“ пред историчарима и политичарима у Виљемстауну, на петој Међународној Конференцији Политичких Наука, августа 1925 (види „Н. Е.“ од 21. децембра 1925),

Г, Шмит каже одмах, да неће улазити у појединости питања о одговорности за Рат, јер су оне још увек предметом живе дискусије, коју он прати, као што се види, с великом пажњом и с пуним разумевањем, Он се задржава само на неким моментима, у вези са недоказаним тврдњама чланка Демартијалова, па показује да је овај Француз већ на својој полазној тачци залутао, зато што није пажљивије прочитао Версајски Уговор, односно оне његове делове који овде долазе првенствено у обзир (УШ, члан 231), Иначе, Г. Шмит настоји да се држи објективно и критички према свима странама, па на крају свога чланка подељује кривицу за Рат овако: ,... Непосредна одговорност за катастрофу пада на многе, Ниједна Велика Сила није била крива сама, као што ниједна није сасвим без кривице, Држање Србије заслуживало је да буде на неки начин кажњено, како су сви признавали, Алије Аустрија намерно терала политику која је морала изазвати опозицију Русије, Русији се може замерити што је прерано наредила мобилизацију. Немачка је одвише дуго чекала пре него што је покушала да задржи своју савезницу, коју је тако безобзирно храбрила на акцију, Француска је одбила да учини притисак на Русију, Па чак и Велика Британија, својом уздржљивошћу или својом неспретношћу да одреди свој положај, учинила је

275