Nova Evropa

могућним да ратне странке у свакој престоници рачунају с њеном неутралношћу,,. Свака је Сила мислила у првом реду нато како ће заштитити своје властите интересе, на начин како их је она схватала, а тек у другом реду на одржање мира у Европи ,,. Историчар ће се колебати да огласи злочинцем било народ који се бори за слободу било владу која настоји да се одржи, па ће доћи до закључка, на основу проучавања доrabaja y XIX столећу, да сукоб између оваке две супротне идеје може бити решен једино ратом,,."

Што се тиче посебно Сарајевског Атентата, [. Шмит резимује своје мишљење у ово неколико речи: „Злочин извршен у Сарајеву, свакако, не да се бранити; али треба истаћи ово двоје: 1) да је 1903 Аустријска Влада добро знала за заверу противу краља Александра од Србије, која је на Србе бацила толику љагу, па ипак није скренула пажњу коме треба, и 2) да је сарајевска завера припремљена у Босни им извршена од Босанаца, у одговор на насилничку и угњетачку аустроугарску политику према Југословенима у Монархији и изван ње, Ако се и могло очекивати да ће Аустрија прибећи драстичним мерама у одбрану свог територијалног интегритета, мора се у исти мах признати, да није било изгледа да ће Југословенима бити учињена правда под сакросанктним системом аустроугарске владавине, Ако је дакле реформа изнутра била немогућна, онда је револуција споља било једини излаз за народ у очајању..."

Колико Г. Шмиту недостаје података за тачну оцену ствари у појединостима, видеће се ускоро док изађе књига о Сарајевском Атентату, и што је с њиме у вези, Дра. Ситона-Ватсона, Али се свакако, у целом његову чланку, осећа настојање да уђе што дубље у главне мотиве догађаја, и да из њих вуче закључке без пристрасности за икоју страну.

П

Сасвим супротно од Г. Шмита схвата своју историчарску задаћу нашим читаоцима већ добро позната неуморна „стручна сила“ за балканска питања, Енглескиња госпођица М. Е. Дурам (Рштћат). Њену најновију књигу „Сарајевски злочин“ („Јће Зегајехо Стте", Лондон 1925) оценио је по заслузи Др, Ситон-Ватсон у децембарској свесци своје „Словенске Ревије“ (МТ, бр. 11), па су његов приказ пренели наши листови, као и приказ о истој књизи Г, Х. Вендла, у „Ргабег Ргеззе“ (од 7. фебруара о. г.),

Ми ћемо овде забележити један приказ који иде у прилог књиге госпођице Дурам, а који је изишао у америчком часопису „ће Мабоп“ (од 24. марта т, г.) под натписом: „Искра европске експлозије“, Написао га је Енглез Невинсон

276