Nova Evropa

·Nova Evropa

Кајба XIV. Broj 1. 26. jula, 1926

Наш нацијонални програм.

Вечно гледање у прошлост води учмалости, Упорно држање данашњице знак је стерилне материјализације. Само брига о будућности значи прогрес, јер живот не познаје стајања и тапкања у месту, те оба прва стања доводе до расула и пропадања. Једино треће стање покретач је напретка у стварању и обнављању. |

Тежња да се обнови Душаново Царство, и Томислављево Краљевство, било је, до пре кратког времена, гледање у будућност, Она је била организаторна, сабирна, и покретна. Унутарњој потреби, да се народ окупи, обухвати једним интересним обручем, требало је нека конкретизована идеја: Душан, Томислав. Али када је једном окупљање довршено, обруч затегнут, и пробуђена свест о међусобној заједничкој припадности, тада је тај повесни, управо више легендарни, подражај постао сувишан, Пробуђена свест довољна је да сама потражи своју власт над собом, у својој снази.

Ранија окупљања, за домаћих владара Средњега Века, нису била плодом свесности: она су извођена мачем и огњем; а понекад инстинктивно. Наметљиви племенски вождови били су само освајачи, Лична снага, способност, и срећа, уздизали су их између осталих, Племенска и крвна повезаност није била одлучујући фактор, иако је и она деломично долазила до изражаја. Зато они, вође, и не окупљају свој народ, — они само проширују границе свога господства. Воде их путеви славе латинских и византијских владара и господара.

Окупљања након Велике Револуције већ су другачија: она се темеље на народносном принципу, и имају за предувет пробуђену народну свест; када је свест пробуђена, она тражи своје, — власт своју над собом, Има их, додуше, који нису тога мишљења (например, академик Љуба Стојановић), они проналазе, кад је о нама реч, да је хрватско племе тражило као пуно задовољење у бившој Монархији неки тријализам, који би био опет негацијом слободе народа, да дакле нису били за ову и овакову државу. Можда и нису били; али јој нису

1