Nova Evropa

били ни противни. Јер јој ни Срби ни Словенци нису свесно прилазили. Ова и овакова држава много је више него Уједињено Српство, или Ослобођено Хрватство и Словенаштво, — ова је држава окупљено — несамо сакупљено — југословенство. Њену суштину многи ни до данас нису разумели, Нису је разумели ни многи академици, —- а како онда да је разумеју и пожеле масе пре Светскога Рата2,..

ило их је врло мало који су већ одавна наслућивали ову нашу државу, а још мање таких који су јасно видели њезине контуре, Дивинација је способност младости и песника; декламаторство је код већине политичара. Историјску нужду осећа и предвиђа најмањи број. А само су ови имали право. У свој својој скромности, сећамо се са задовољством, како смо још 1908 године (у чланку поводом анексије Босне и Херцеговине, у сплитској „Слободи") написали, да је Босна и Херцеговина она копча која ће заувек везати Србе и Хрвате. То је ето било историјска нужда. У томе је основ данашњег Југословенства, или — ако баш хоћете — Србохрватства. То средишње племе створило је својим етнографским и географским положајем ову и оваку државу. „Тријализам"“ је, некад, имао значити несвесни почетак стварања неке оваке државе у склопу подунавске Монархије, и да није дошло до Светскога Рата, можда би се та могућност показала била као најопортунија, да се о њој размишља и на њој ради, И бивша Краљевина Србија, и Кнежевина (доцније Краљевина) Црна Гора, морале би се биле томе приклонити, или своје снаге и даље употребљавати да Југословене отргну од Монархије и да их к себи привуку. Принцип окупљања једног народа на непрекинутом народном територију био би победио овако или онако, —- било овако било онако морало је доћи до стварања оваке државе,

За стварност је неодлучно, или тек од споредне важности, да ли је окупљање народа извршено освајањем, уговорима, или плебисцитом, народним гласањем, као оно преко Народних Већа. До овог последњег дошло је стицајем догађаја, који су довели концу мрцварења Светскога Рата. То је данас једна историјска истина, маколико да се ствар друкче приказује од стране ових или оних крупнијих или ситнијих корифеја и експонената службене политике. Остаће као један потпуно неозбиљан покушај, да се детету потражи други отац: баш као оних радосних дана новембра 1918, пуних младих нада и лепог одушевљења, и у овим нашим тешким и мучним данима нацијоналне потиштености, успеси гласања били би стално исти; српско-хрватско племе може постојати само као једна целина; а словеначко се не сме и не може удаљити од средишта, То је аксијом, А исто је тако тачно и то, да се бугарско племе гуши, и да ће се и даље гушити у изједању

2