Nova Evropa

скупштинских одбора, и кандидати за будуће министре, Зар је онда чудо, да је у широким слојевима нашега народа продрло уверење, да је корупција некажњива, или барем да је допуштена за оне који су се налазили, који се налазе, и који ће се налазити, на водећим местима наше управе !

Код корупције треба лучити две ствари: да ли је њоме држава материјално оштећена, или пак држава, односно њена имовина, није тангирана, Ако се, наиме, од појединаца, за решавање једног акта, на које решење он има право, тражи исплата извесног износа, онда држава не мора бити материјално оштећена, будући да би исправан чиновник и сам, без икакове награде, донео таково решење. Ствар је далеко крупнија ако се, услед корупције, доносе и такова решења којима се непосредно оштећује државна имовина, решења која су незаконита, и која у нормалним приликама не би било могуће донети и извести. Према томе, ако озбиљно хоћемо да побијамо корупцију, први је предувет зато, да уклонимо све оно што корупцију омогућује. Што више прерогатива државна власт узме на себе, тим је већа могућност корупције. Ако појединац за неки свој рад не потребује државне дозволе или контроле, он уопште неће налазити прилике да неког корумпира. Пре неколико година, например, кад је наш саобраћај тако лоше функцијонисао да се је до вагона долазило веома тешко, требало је митити функцијонаре жељезница да би се дошло до вагона; и што је потреба за вагонима била већа, утолико је више требало давати да се до њих дође. Пре пет до шест година, сви наши привредници дневно су подизали тужбе да без мита није могуће доћи до вагона. Данас, кад вагона има довољно на располагању, и кад је потреба за њима далеко мања, такових тужаба више не чујемо, из једноставнога разлога што код обиља вагона никоме не пада на ум да тражи или да даје мито. Подмићивање ради доставе вагона данас је дакле потпуно престало, па имамо наде да ће се наш саобраћај и у будуће тако развијати да неће више бити потребно с помоћу мита долазити до вагона.

Али код нас постоји изразита тенденција, да државна управа натоварује на себе све нове и нове агенде, чак и такве без којих би лепо могла да буде. А што је раширенији систем концесија, те што је више потребна државна дозвола за било коју делатност, утолико је већа могућност корупције, и то за решења на која појединац има пуно права, а до којих онда без мита не може да дође. Тако смо из последње полемике о корупцији у новинама сазнали, да је било потребно, да би се уручила већ издата дозвола продаје омишке творнице цемента, да се исплати некоме један знатан износ: да та продаја није била уветована дозволом Министарства Трговине, ником не би ни на ум падало да неког у тој ствари корум-

24