Nova Evropa

зшјајаса, ра su prisiljeni da od njih dobavljaju potrebnu im robu. To je opet glavnim razlogom zašto velike tvrtke više i ne izlažu na našim sajmovima: čemu upuštati se u trošak od nekoliko desetaka hiljada dinara, kad je efekat na samo poslovanje jednak nuli; zar nije daleko bolje taj iznos potrošiti bilo na reklamu bilo na trgovačke putnike ?,.,.,

Uprava velesajma ove je godine upravo bombardovala javnost vestima, ko je sve posetio velesajam,. Koga tu nije bilo! Ali ako upitate, koliko je poslova napravljeno sa svim tim inozemcima, odgovor se ostaje dužan, Jer ko Je od inozemaca bio na velesajmu, došao je jedino radi toga, da mu šajamski ured potvrdi željezničku legitimaciju da bi se mogao voziti u pola cene, i da nije bilo tih povlastica za vožnju, videli bi koliko bi stranaca posetilo sajam, Naprimer, svi oni gosti iz Zagreba koji su tri dana blagdana {od 27,—29. juma) hteli probaviti u Sloveniji (na Bledu, ı t, d.), kupili su sajamske legitimacije, i tako se vozili u pola cene. Da li dakle ima smisla i ovakove goste ubrajati kao interesente za velesajam ?,..

Podaci o učinjenim poslovima ovog pufa nisu objavljeni, Odluči li se uprava velesajma da ih kasnije objavi, mi već sada možemo proreći, da je poslovni uspeh velesajma bio slab, dapače nikakav,

Uskoro će se otvoriti i zagrebački velesajam. Njegov uspeh teško da će biti mnogo veći od ljubljanskog. Vremena za ovake privredne manifestacije već su prošla, i mi se polako vraćamo u normalno doba, koje dozvoljava održavanje velesajmova samo u par velikih svetskih centara, To smo mi, uostalom, na ovome mestu, već i lame i preklane rekli, i, kao što se vidi, nismo bili lažni proroci, Ono što propada ne može se silom održati.

Рт. Тоо Ве.

Knjige i listovi, Uroš Petrović: „Za svaki dan“. (Izdanje S. B, Cvijanovića, Beograd 1926.)

Osećamo kako sve dublje i dublje tonemo u kaljuži laži, imercije, egojizma, bezglavog jurenja za lakim i raskošnim životom, za kojim u stopu idu moralne pokvarenosti i razni poroci. Ali to biva polagano, sukcesivno, i zato nećemo biti toga potpuno svesni sve dok ne počnemo grcati i gušiti se; tada će tek nestati praznog i varljivoš samoobmanjivanja, i tek će se onda pokazati strašna i tužna suština stvari. Celome tom bednom stanju otužne i bljutave sadašnjice daje se još uvek više-manje eufemistička oznaka: poratna psihoza, dakle nešto što

29