Nova Evropa

značaj knjižice pok, Uroša Petrovića. Jer ona nam se ne prikazuje samo kao jedan moralistički #теђлк, пебо i u novom svetlu: kao knjiga koja stoji u potpunoj oprečnosti prema današnjem asocijalnom vremenu, koja je puna idealizma nasuprot današnjem industrijalizovanom materijalizmu, puma #пјштја duha nad materijom, akcije nad sterilnošću, altrujizma nad egojizmom,

Pokojni Uroš Petrović bio je jedan od onih naših ljudi koji su se — kao i drug mu, pok. Skerlić — na vrelu napojili francuskim duhom i metodom rada, Položivši doktorat iz francuske književnosti kod Lansona u Parizu, on je, kao docent francuske književnosti na beogradskom Univerzitetu, sav svoj trud uložio u svoju nastavničku dužnost, želeći stvoriti od svojih studenata dobre mastavnike, U poslednje vreme svog kratkog života počeo se više baviti moralističkom filozofijom, naročito Paskalom, Dekartom, Larošfukoom, i drugima, Kao rezultat toga rada nastala su njedova rasmatranja i misli, skupljeni u ovu malu knjigu »Za svaki dan«, Naša oskudna moralistička literatura dobila je tom knjižicom jednu lepu prinovu. lako u svojim izvodima ne potpuno originalan, ipak pok. Petrović sa svojom tankom knjižicom od 64 stranice predstavlja jedan svoj pogled na svet koji pratimo od početka do kraja sa živim interesom,

Uroš Petrović polazi od aksijoma, da duh ima prevagu nad materijom, jer »duh je stvaranje, organizacija, red; a materija je raspadanje, anarhija, kaos«, »Raditi na pobedi duha, znači raditi na najvećem delu, znači raditi na pobedi stvaralačkog i organizatorskog principa nad principom destruktivnim ı anarhičnim«, Materija je negacija života, dok je duh jedina njegova pozilivna alirmacija. Ali do tog principa ne dolazi se samo trenutnim pristajanjem uz njeđa, nego trajnim, doslednim samovaspitanjem, On mora proizaći iz nas samih, kao najspontaniji zahtev naše duše, Mi se moramo uživeti u to shvatanje života, prožeti se njime do kraja, živeti Jedino po njemu, A da se do tog dodje, potrebna je unutrašnja izđradnja, stvaranje u mama čoveka u potpunom smislu te reči, izgradjivanje čoveka do kraja, principijelnog i beskompromisnog sa savešću, Pre svega, nužno Je savladjivanje svega onog nižepš u nama, onih niskih sirovih strasti koje su pokretači tolikih naših nemoralnih čin4. Treba pobediti u sebi tu grubu prirodu, koja je glavna prepreka da dodjemo do prave sreće i zadovoljstva, koje nam jedino duh može pružiti, Do pobede dolazi se postepenim lišavanjem nekih manjih materijalnih užitaka, a zatim sve većim samoodricanjima, Medjutim, to samovaspitanje ne sme biti po nekom receptu, mehaničko, niti pod nekim moranjem. Naprotiv, Dpotreban je naš unutrašnji pristanak: mi to činimo ne zato što

31