Nova Evropa

гарантована противу реквизиција и конфискација, а исто тако није ни лична сигурност странаца потпуно загарантована. Неиспуњавање услова преузетих од страних предузетника вуче за собом као последицу применивање врло строгих репресалија. од стране Совјетске Владе, које иду чак до — смртне осуде! Док опет, на другој страни, Совјетска Влада, при закључивању концесијоних уговора, задржава за себе генерални привилегиј — разрешења уговора, и то у сваком случају, ако Влада налази да провођење уговора не одговара интересима државе. Осим тога, Совјети при састављању уговора умећу клаузулу, која њима даје право вршења контроле над концесијонираним подузећима, и то путем радничких комитета, и слично, Напокон, професијонални савези оних радника који су упослени код концесијоних подузећа, у сваком згодном случају траже повишицу надница, и ова акција наилази увек на потпору централних државних органа у Москви, што наравно представља доста реалну неугодност за концесијонаре (тако су, например, пре извесног времена, на шумским концесијама. „Бергер-Вирт" радници обуставили штрајк тек онда кад су концесијонари задовољили њихове захтеве и повисили им наднице). Услед овако неугодних предуслова, већина странаца при узимању концесија тражи дуже рокове, од 5 до 10 година, за производњу почетних истраживања, у нади да ће на концу овога рока, када ће требати пласирати основни капитал, у замену за Совјетску Владу доћи друга влада, која ће пружати веће гаранције правне природе страним концесијонарима (тако су, например, јапански концесијонари, за своје угљено-петролејске концесије на Сахалину, добили 11-тодишњи рок). МеБутим, бољшевици сматрају ове концесије као привремену меру, да би дошли до материјалних средстава која су им неопходна за даљни опстанак на власти,

Осим света тога, смрћу Љењина (21. јануара 1924) изгубили су комунистичке вође једини сигурнији ауторитативни критериј, који би одељивао границе могућим уступцима домаћем и страном капиталу. То је било главним разлогом, да је за време сазива ЖЛУ Комунистичког Конгреса (у зиму 1925) постало међу вођама комунизма опет актуелно питање „Неп"-а.

Опозиција „Неп“-у, на челу са Зиновјевим и Камењевим, исказала је своју бојазан да би даље проширивање „Неп"-а изазвало ојачање приватно-власничког господарства, те да би погодовало напредовању и јачању буржујске класе, чега би последица било угрожавање бољшевизма. Већина, опет, на челу са Стаљином, сматрала је да ће влада у земљи остати у рукама Р.К.П. (Руске Комунистичке Странке) све ако привреда земље буде вођена и капиталистичким смером, јер Бе остати карактер социјалистичке државне привреде, потчињене интересима и диктатури пролетаријата. Ово је мишљење

113