Nova Evropa

iako je potreba pravne pomoći danas hitnija nego što je bila pre dve godine. Zbor u Zagrebu izrekao je jednodušno, da je vanstečajna prinudna naščšodba vrlo potrebna ustanova, samo da u obliku u kojem je primenjivana ne valja, zbog čega bi trebalo pristupiti odmah reviziji ove ustanove, A šta nato Vlada? —: predložila je, i izdlasala — ko zna na čiji zahtev? — sa budžetskim provizorijem od 31. marta 1925, radikalno poništenje ove ustanove, tako da je vanstečajna prinudna nagodba sasvim iščeznula, — na veliko čudo inostranstva, a na veliku štetu narodne privrede, jer se sada rešavaju konkurs za konkursom, a sve takovi koji bi mogli izostati!,,.

Na Kongresu u Beogradu (1925) bilo je mnogo dovora O učestvovanju lajika u kaznenom pravosudju., Problem nije bio baš pogodan za Kongres, ali se ipak čulo mnogo ozbiljnih napomena, koje su dokazivale, da bar jedan deo države, koji već ima porotu (pravu francusku porotu) plebiscitom Traži, da mu se fa ustanova sačuva, Muedjutim, novi nacrt Krivičnog Postupka ne govori o poroti baš ništa, a ni prelaznih naredjenja nema ni za porotu ni za sva ostala pitanja!,,, Isto je tako i pitanje neograničenos saslušavanja svedoka u civilnom postupku bilo predmetom veoma duge i žestoke diskusije pro i cotmtra {najviše pro), Rezolucija, koja je izglasana, možda nije bila baš najsrećnije sročena, ali nipošto ne pretpostavlja u projektu Ministarstva Pravde onako nespretnu soluciju, koja bi da premosti i stvari nepremostive, A ut, — a ut, Rezolucije o gzadružnom i naslednom pravu bile su vrlo jasno formulisane i saglasne, ali nisu našle u našem zakonodavstvu ni na kakav odjek ,,,

I tako, idući od tačke do tačke {sa neznatnom iznimkom o odvetničkom redu), — same praznine, samo neuvažavanje Ozbiljnog rada pravnika, Dosada su dakle pravnički Zbor ojVi radili jJedimo za Svoje spomuwemicien, a

zakonodavni faktori rade i dalje — svoje! Po dva-tri člana пајvećih partija u Skupštini odlučuju o najkrupnijim pravničkim pitanjima, a sam Bog zna, je li im poznato i sve ono što stoji u spomenicama o pravničkim kongresima, dok ostali narodni poslanici, vezani za klubove, idu kao ovce za ovnom prevodnikom, Communis opinio za pravne reforme, koja po svojoj ideji znači složan i glasan apel na zakonodavne faktore od strane naših pravnika-patrijot4, gubi se naprosto u pesku, Vlada uzima učešća u ovom zborovanju pravnika jedino pozdravnim telegramom Ministra-predsednika!,,, Nismo tačno obavešteni, ali nemamo razloga da verujemo da drugim strukama i stručnim ustanovama u našoj zemlji ide bolje,

Eto, to mi smatramo jednom od najkrupnijih mana našeg · savremenog Javnog života: da Vlada i Skupština ne uvažavaju

175