Nova Evropa

нији наш појас, управо револуцијонарни појас непосредно пред Рат, била је средњошколска омладина, Међутим, још за мог времена (1906—1910), средњошколска омладина, ни у најстаријим разредима, није била револуцијонарна, Ми у Бањој Луци, например, имали смо своје тајно друштво „Слободу“; ту су се држала предавања, са дискусијама, читале књиге и брошуре, расправљало се о нацијоналној политици, па и свирало. Млади људи учили су се реду, дисциплини, чувању тајне, узајамној помоћи, ширили су своје опште образовање, вежбали карактере, а нада све неговали и развијали патријотска осећања између себе, Појединци су тражили веза и са политичким покретима, нарочито са Кочићевом „Отаџбином“. Али даље се није ишло. Неколико година после тога, међутим, средњошколска омладина већ врши атентате.... Слично се развијала, вероватно, и академска омладина, па и цело наше друштво, Укупна акција предратне омладине, дакле, последицом је ранијег нацијоналног развитка и општег нацијоналног положаја пре Светскога Рата.

Кад је реч о предратној омладини, треба да се учини још и ова напомена. Погрешно је мишљење, кад се понекад омладина у целини представља као врло револуцијонаран и борбен појас. Она је сва била нацијонална — толико је тачно; али није била једнако борбена и једнако одушевљена за такозвану директну акцију. Тако, например, академска омладина у очи Рата показује неколико различних типова. Понајачи је и тада био тип оних који се ничим и никако не одушевљавају: они су пасивни, не верују много, и ништа не предузимају; на око су ипак нацијонални, и узимају спољашњег удела у омладинским акцијама, јер је тако време и јер то постаје обичајем и потребом друштва у коме они живе. Друго је био тип манифестаната, који су сазивали скупштине, држали говоре, доносили резолуције, и одушевљавали се за акције те врсте, али даље нису мислили и нису ишли, Трећи, можда најмалобројнији, био је тип оних који су осећали и проживљавали оно што говоре, и као озбиљни људи стајали иза својих речи с озбиљним намерама, па и делима: из протеста, или разочарани, они су могли да предузму, па и предузимали су, појединачне, често и врло вратоломне, акције, Они су, осим тога, настојали да покрену на пун живот и рад гомиле својих другова. Губећи веру у успех у великом друштву, они су прелазили на такозване „кружоке“. Масе су гушиле бројем и инерцијом, тако да су се и најбољи духови изморили били самим владањем над тим масама, а неуспевајући да их предобију за идеју. Сасвим други резултат получивао се у заједничком раду мањег круга пријатеља, који се добро знају а повезани су истим схватањима и идеалима. Негубећи се у бесконачним полемикама, свађама,

223