Nova Evropa
Velikom Britanijom, i Rusijom, a protivu državš koje se nalaze u rak
8 ovima, O а i. JIL, Pomorske sile Francuske i. Velike Britanije saradjivaće altivno e Italijom dogod austrijska flota ne bude uništena, ili do zaključenja mira. Prancuska, Velika Britanija, i Italija zaključiće, u vezi s ovim, bezodvlačno · navalnu Konvenciju, 1 | #2558 7 | 'IV. Budućim mirovnim ugovorom Italija ima da dobije: Trentin; ce Južni Tirol, sve do njegove prirodne ı geogralske granice, Brenera; rad” Trst i njefovu okolicu; okrug Goricu i Gradišku; celu Istru sve do Kvarnera, uakljačujući Volosko i istarske otoke, Cres i Lošinj, kao i sitnije otoke: Plavnik, Unije, Zečaru, Sušak, Sveti Petar Ilovik, s okolnim ostrovljem. .. _ Napomena l. — Pri izvodjenju člana IV, granica će imati da se | povuče dužom linije kako sledi: od vrha Umbrile na sever do Stelvija, ~ zatim vododelnicom Retskih Alpš sve do izvora reka Adidje i Ajzaka, pakroz brda Rešnika i Brenera preko vrhova Eca i Cilera, Otuda se бга= = nica povija prema jugu, dodirujući brdo Toblah, da bi doprla do sadanje. ranice Koruške koja je blizu Alp4, Duž ove granice linija dodiruje brdo _ "Trbiz, paide vododelnicom Julijskih Alpa iza vrhunaca Predila, Mangarta, · i Triglava, i kroz klance Podberda, Podlanska, i Idrije, Odavde bi linija · · skrenula u jugoistočnom pravću prema Snežniku, ali tako da ne zaokvirš' · basen Save i njenih pritoka na talijanskom zemljištu, Od Snežnika зри. štaće se granica prema morskoj obali, uključujući Kastav, Matulje, š . Volosko, kao talijanske krajeve. _
= М, Ма isti način imala bi Italija da dobije pokrajina Dalmaciju. u, njenu sadašnjem obimu, uključujući dalje prema severu Lisaricu i Trbanj (dva omanja mesta jugozapadne Hrvatske), a prema jugu sva mesta sve do linije koja bi polazila od mora kod Kap-Planke (izmedju Trogira i Šibenika}, pa idući na zapad vododelnicom, tako da Italiji ostanu sve :doline čije reke utiču u more blizu Šibenika, a to su; Čikola, Krka, i Butišnjica, sa njihovim pritokama, Italiji ima da pripadnu i svi otoci zapadno i severno od dalmatinske obale, počevši sa Premudom, Silbom, Olibom, Škardom, Maunom, Pagom, i Puntadurom, pa dalje severno, a dopirući na jugu do Mijeta, uz otoke Svetac, Biševo, Vis, Hvar, Sćedro, Korčula, Sušac, i Lastovo, te sve okolno ostrovlje i obronci, a otuda i Palagruža, ali bez otoka Velikog i Malog Drvenika, Čijova, Suleta, i Brača,
Sledeća teritorija ima da bude neutralizovana: 1) cela obala od Kap Planke na sever sve do južne tačke poluostrva Pelješca na jugu, s tim da se i ovo ostrvo uključi u neutralnu zonu; 2) deo obale na deset kilometara južno od Cavtata sve do reke Vojuše na jugu, tako da budu uključeni w neutralnu::zonu ceo: Kotorski Zaliv sa svojim lukama, te Ваг, Шеј, San Gjovani di Međua, i Drač, — s ograničenjem, da se ne dira u prava Crne Gore, ukoliko ta prava budu počivala na izjavama što su ih medjusobom izmenile ugovarajuće stranke aprila i maja 1909. (Ova se prava priznaju Crnoj Gori samo za njene sadašnje posede, neprotežući se na krajeve i luke koji bi u budućnosti mogli biti dodeljeni Crnoj Gori; ali sva zakonita ograničenja u pogledu luke Bara — na koja je sama Crna Gora pristala 1900 ostaju na snazi); 3). svi otoci nedodeljeni Italiji, i O
Napomena 2, — Sledeći krajevi na Jadranu imaće, posredova-
njem Sila Antante, da budu uključeni u zemljište Hrvatske, Srbije, i Crne Gore: na severu Jadrana, cela obala koja počinje od Zaliva Vo"Лозкор, uz granicu Italije, pa sve do severne granice Dalmacije, uključujući celu obalu koja danas pripada Ugarskoj; celo Hrvatsko Primorje; pristanište Rijeka, i male luke Novi i Karlobag; i isto tako otoci: Krk, Prvić, Sv, Gregur, Goli, i Rab; a prema jugu Jadrana, gde su zainte'resovane Srbija i Crna Gora: cela obala od Kap Planke do obale Drima, --sa Yeoma važnim Jukama Splitom, Dubrovnikom, Kotorom, Barom, Ulci-.
392