Nova Evropa

ј ==

|

|_ > о Жад смо се онда вратили са нашег пута у Сри Тревелијан, који је био син једног присног пријатеља | ледстонова, те је био у добрам личним односима са више првака Асквитова Кабинета, удеси с једним од ових, да му ја достављам непосредно хитне ствари које се тичу спољне политике, а да ће ов обратити "нарочиту пажњу на оно што му будем саопштавао. Том угледном активном члану Владе сам дакле писао 19, марта, „са свом norpčOBOM уздржљивошћу, неимајући дабогме при руци све чињенице"; извинио сам се што му пишем, али да знам поуздано да се, на једној страни, чине покушаји баш саду Софаји, да би дошло до споразума између Срба и Бугара, а да се на другој страни Италија спрема да тражи од Nov O Далмацију, или бар један њен део, као уздарје за своју интервенцију против Аустрије.

„Сви признају“, писао сам у писму, „да једино решење које би задовољило Бугарску, те је довело на нашу страну, ниједна "Србијанска Влада — ни Пашић, ни икоји други државник,'макоје странке — не би могли добровољно прихватити у данашњим приликама (и без обзира на чињеницу, да — према Српском Уставу — уступање државног земљишта може усле· дити једино с пристанком Уставотворне Скупштине). Остаје само један пут којим се ово решење даје постићи, а то је, да га три Силе Антанте наметну Србији заједничким демаршом у Нишу. Србијанска Влада ће протестовати, али ће се покорити, под једним уветом: да Антанта усвоји програм Југословенског Јединства противу Аустро-Угарске. Иначе се поуздано неће покорити, ни најснажнијем притиску; и сваки покушај да се наметне ово решење без изречне обавезе на другој страни (и: то несамо пуким обећањем Босне, или неодређеном изјавом

„добре воље у погледу Далмације). могао би лако отерати Србију у наручја Аустрије, која јој је ионако већ у два маха чинила предлоге на основу збаћиз апо. Ово је моје веома дубоко уверење, које почива на дугим политичким разговорима што. сам их имао недавно у Србији“ (овде сам навео имена осам српских политичара). „Понудити само Босну, било би горе него непонудати ништа; у мислима сваког Југословена то би одмах побудило исте сумње као оне што их је у разговору самном отворено изрекао Престонаследник Александар, јануара ове године, наиме, да ли смо ми противни образовању једне снажне југословенске државе У вези с тим вреди истаћи, како је она свечана изјава [. Пашића прошлог новембра, пред | Народном Скупштином, о народном јединству Србохрвата: = Словенаца, било међу осталим један врло згодан начин да се изађе насреду са својим тежњама насупрот потајним руским предлозима, да би Србија требала да се задовољи тиме што ће ослободити Србе 'остављајући Хрвате ван нове државе. У. ствари, Босна и Далмација. не могу се одвајати. једва од друге;

384