Nova Evropa

"Акса Кппзкоб Kongresa uzdigla je borbu potlačenih naroda na viši nivo, a njihovim vodjama otvorila šire vidike, U Rimu je učinjeno sve što je bilo moguće da austrijski potlačeni narodi osete simpatije talijanskih zvaničnih i poluzvaničnih krugova: Italija, u kojoj su Jugosloveni, Čehoslovaci, Poljaci, Rumuni, i neoslobodjeni Talijani, tada gostovali, pod patronažom svojih britanskih i francuskih prijatelja, pojavila зе ц дићи Маспија. »Засгто ебо!зто« iz 1915 pretvorio se bio u jedan velik nacijonalni polet talijanski, Italija je sigurno i tada imala svojih kalkulatora ı kumktatora, ali je nesumnjivo da je bilo u njoj i idealista koji su macinijske formule smatrali kao postulat praktične i neposredne nacijonalne · politike, Glavni deo rezolucije jednoglasno primljene na Rimskom Kongresu glasio je: о

»Predstavnici naroda potčinjenih potpuno ili od «česti vlasti Austro-Uganske: Talijani, Poljaci, Rumuni, Česi, i Jugoslovemi, složili su se i ubvrdili su ove principe za zajedničku alkciju: 5

1) Svaki od tih narodš proklamuje svoje pravo da uredi. svoju jedinstvenu marodnu državu, ili da je dopuni tako da postigne potpunu političku i ekonomsku nezavisnost; ; |

2) svaki od tih naroda. vidi u Austrougarskoj Monarhiji orudje dermamskos gospodstva i dlavnu zapreku realizovanju svojih aspiracija i svojih prava; i i

3) Kongres priznaje, da je usled #оба пеорћодио potrebna zajednička borba protiv tlačitelja, sve dotle dok svaki pojedini od tih naroda ne postigne potpunu nezavisnost, svoje potpuno narodno ujedinjenje, i političku slobodu.« | ; : |

Odjeci Rimskos Kongresa: čuli su se nadaleko, 'Ostali austroušarski narodi imali su i pre Kongresa dosta slobodno diplomatsko opštenje; za Jugoslovene se tek (ада stvarala mogućnost za slobodnu akciju, bez napomena i koritćole zvanične Ttalije, bez insinuacija mnogih Talijana: „Jugosloveni, tek od toga Kondresa postaju moralni saveznici maših velikih Saveznika, Odmah po ·Kongresu, delegacija Jugoslovemskosš Odbora posetila je tadašnjeg talijanskos Mihistra, Predsednika, G. Orlanda, u prisustvu jednog sjajnog talijanskog muža, tadašnjeć ministra Leonida Bisolatija. Taj prvi prijem Jugoslovena od zvaničnih predstavnika Italije bio je vrlo srdačan, G. Orlando je uložio bio svu svoju veštinu da se pokaže prema nama vrlo ljubezan, u nameri .da docnije politički iskoristi. ovo zbliženje talijansko-jugoslovensko; naglasio Je naročito, Фа је Ttalija morala voditi drugu politiku dok je Rusija vodila polifiku svih Slovema, a да бе одзеје biti drukčije, bidući,..da Jugosloveni sad sami vode svoje poslove. G. Trumbiću je, iza

24