Nova Evropa
te audijencije, bilo čak omogućeno da obidje talijanski front, i da bude primljen od talijanskog kralja, Svim tim stvorena je atmosfera medjusobnogš poverenja medju do juče zavadjenim saveznicima. - | Jugosloveni nisu hteli propustiti priliku da iskoriste ovu pomirljivu i prijaznu atmosleru za svoje ideje, Prvi pokušaji u tom pravcu imali su svrhom da objasne dovore Lojda Džordža i Vilzona o avtonomijama po{ilačenih naroda AustroUgarske, Bilo je više izgleda da će se prva izjava u tom pravcu postići u Americi nego u Engleskoj, budući da je sam Vilzon imao više osećaja jedno pravednog sudije nedo polifičara koji bi ugčadjao savezničkim evropskim vladama. Stoša je akcija poslanika Kraljevine Srbije u Vašingtonu, G. Ljube Mihajlovića, krunisana ubrzo konkretnim uspehom, dvema izjavama Državnog Sekretara Unije, koje su glasile ovako:
»Državni Sekretar želi objaviti, da je Vlada Sjedinjenih Država pratila s velikim имегезоуашјет wećanja Komgresa родјагтјелћ narod& Ausiro-udđarske, koji je održan u Rimu u aprilu, + da mnacijo-
· nane aspiracije Čehoslovaka i Jugoslovena za slobodu uživaju najiskrenije simpatije ove države,« -
»U vezi s time, a da me bi bilo nikakova dvoumljenja odmosno značenja izjave Ministarstva od! 29, maja, da nacijonalne aspiracije za slobodu Čehoslovaka i Jugoslovema uživaju najiskremije simpatije Vlade Sjedinjenih Država, meni je čast izjaviti, da je stanowište Vlade Sjedinjenih Država, da sve drame slovenske rase treba da budu potpuno oslobodjene ispod memačkog i austrijskog gospodistva,«
Otada su čimjeni pokušaji da se utiče na Vilzona, koji nije bio vezam Londonskim Paktom, da ga pokrenu u pravcu jedne deklaracije, da treba uništiti Austro-Ugarsku i dati slobodu njenim narodima. Jugoslovemski Odbor igčra u toj akciji ulogu revolucijonarnogš faktora, koji se laća svih mogućih sredstava da bi jugoslovensku stvar učinio ciljem ratovanja udruženih Saveznik4,
Predstavnici Srbijanske Vlade, sa Pašićem na čelu, pokazuju u to vreme pasivnu rezistenciju prema svim ovim nastojanjima Jugoslovenskog Odbora, Sva je sreća što se ipak našlo nekoliko zvaničnih predstavnika Kraljevine Srbije {medju njima najviše G. Jovan Jovanović, poslanik u Londonu, i G, Ljuba Mihajlović, u Vašingtonu) koji su neograničeno i bezuslovno pomagali ovu akciju Jugoslovenskog Odbora, tako da je na najvažnijim mestima savezničke diplomatije stvorema impresija da Srbija i neoslobodjeni Jugosloveni predstavljaju jednu nerazdružnu celinu, | S tim uspehom u politici, postignutim kod savezničkih vlada, G. Trumbić pokušava onda ponovo da ostvari ideju o
25