Nova Evropa
Za розфапак 1 одтХапје naše дтХауе, од БИпоб је инсаја njen deopolitički položaj, Ona se nalazi na jednoj od najvažnijih svetskih raskrsnica, pa je izložena spoljašnim uticajima više mego i jedna država u Evropi, Preko Balkanskog Poluostrva vodi najglavmiji put iz Srednje Evrope za Malu Aziju, Esipat, i mdiju, dolinom maše Morave i našeg Vardara. Naša zemlja drži Jadransko Primorje, koje prirodno gospodari Jadranskim Morem, I pored svega toda, па severu je bazem Srednjega Dunava, koji geografski ujedimjuje našu kraljevinu, a čije su gramiće prirodom vrlo slabo branjene, Iz takova geografskog i političkoš položaja proističu za državu teške obaveze neprekidnog stražarenmja na gotovo svima stranama, Spoljna mesigurnost uvek deluje centripetalmo: politički zbija i Kkoncemtriše iznutra za zajedničku cdbramu spolja, A da ovo dejstvo spoljnjega pritiska osete široki narodni slojevi kao zajedničko zlo, da im uloga straže nad nezavisnošću i svojom slobodom takoreći predje u krv, to je zadaća koju imaju da izvrše političke ustanove u čijim je Funkcijama politička metoda koja neminovno vodi do jedinstva nacijomalne misli,
Na bazi političkih ustanova #zvršemo je, i još se neprekidno stvara, duhovno jedinstvo mmodgih starijih naroda: Britanaca, Francuza, Švajcaraca, Amerikanaca, i drugih, Kod naroda bez spoljne opasnosti, te i spoljne politike, mahom su sve političke ustanove na lederativnoj osnovi; dok su kod maroda koji imaju spoljne politike, ili su primorani da je vode, — kao što je slučaj kod nas, — takve ustanove uvek uwnitarističke, Ova razlika nesumnjivo proističe iz veće sposobnosti unitarističke organizacije za odbramu zemlje, pa je već samim tim politička organizacija naše države iskustvom i istorijom upučena u pravcu umitarizma, Velika Britanija je po prevashodstvu politički unitarna država sa veoma razdranatom spoljnom politikom; njemo je nacijonalno jedinstvo, istorijskim razvojem proizišlo iz Monarhije i Parlamemta. Britamski Parlamemat, u toku dugih borba, uspeo je da privuče na sebe opštu pažnju i interesovanje celoga naroda, usprikos velikih verskih raspra, rasne rascepkanosti, i različitih istorijskih tradicija; on je postao žiža u koju se stiču sve narodne snage i težnje, i odavde polaze sve primene јаупоба života. Francusko jedinstvo, isto tako, datira od Napoleonovih departmama i od Parlamenta, dok su ranije provincije i staleške skupštine samo razdvajale francuski narod, i dovele do apsolutizma i revolucije, Nemačka je pošla bila drugim putem; ali je i ona svoj federalizam, posle poraza, zamenila efikasnijim uverenjem: u mjoj se ипшаптат i demolratija, nakom Mata, naporedo razvijaju, dok je ranije slabost federalizma nadoknadjivana u unutrašnjoj politici militarizmom i birokratizmom.
44