Nova Evropa

Politička organizacija naše države izražena je Vidovdanskim Ustavom, koji predvidja unitarističko uredjenje sa parla'mentarnom vladom i kraljem u parlamentu, Država je administrativno podeljena na županije, čiji je obim udešen tako da onemogući svaku političku koncentraciju ranijih plemenskih i pokrajinskih blokova, Sem toga, Ustav predvidja — pored parlamemtarizma — i zaštitu ličnih prava; ali kao i svaki ustav, čija je vrednost samo politička i deklarativna, on ne daje nikakve garancije ni za parlamentarizam ni za lična prava, Svrha je Vidovdanskogs Ustava državno jedinstvo: on ima da zasnuje unitarno državno uredjenje, kao nužnu komzekvencu беорон сКов ројогаја пабе zemlje, U tome je njegova glavna istorijska uloga, Kao alt o jedinstvu, on ne može biti ujedno i povelja o slobodama. Za demokratiju su u Ustavu samo ostavljena slobodna vrata, da na njih udje kad se prethodno ispuni najglavniji uslov za nju, a to je — Jormiranje jednog i slobodnog javnog mnjenja u zemlji,

Upravo od ujedinjenja, naše političke ustanove slabo i teško funkcijonišu; a pri tom je suviše kratko vreme, da bi se tačno moglo utvrditi njihovo dejstvo na našu javnost, Nesumnjivo je, da se u celom ovom procesu najasnije zapaža pozitivna uloša vladaoca, Kralj je van plemenskih granica, kao i van partijskih interesa; njegova politička moć zrači i širi se preko Parlamenta do u najniže slojeve narodne. U političkim sukobima, Kralj je bilo priznati arbiter bilo mudar državnik. Om je, prema tome, najpozitivnija živa sila, koja svojim opšte priznatim auftorifetom može da dovede u bliži duhovni dodir razdvojene javnosti u našoj državi, Parlamemat je drugi ustavni faktor, koji deluje komcentrično па našu javnost, Sa razvijanjem privrednog života, i sa sve većom državnom imtervencijom, u njega se stiču mnogobrojni interesi i svakovrsna prava pojedinaca, On sve više postaje žižom пагодпоба života, cdakle izlaze odluke koje mogu i da ozare i da ošinu. Po vlasti kojom raspolaže, Parlamenat je predmet sve većeg narodnog interesovanja; a po psihološkom zakomu, veći imteresi uvek maskiraju manje, lokalne i plemenske, interese, Vlast parlamentarne većine garantija je većih sloboda za gdlasačku većinu u narodu, a često je i izvorom Испоба bogatstva. Radi obezbedjenja slobodi : sprovodjemja svojih staleških ili lokalnih interesa, narod sa partijama neminovno teži za vlašću, le na taj način Parlamemat postaje opštom metom ı zajedničkim poprištem narodnih sudara, Radi vlasti, partije su primorane da prave koncesije državnim principima izražemim u Vidovdamskom Ustavu. Takvo je nesumnjivo dejstvo našes današnjeć Parlamenta; a koliko bi tek пјебоуа uloga bila jača kada bi raspolagao i većim moralnim autori-

45