Nova Evropa

домир, у правцу према Софији. Ствар није била само у томе,

да су побуњеници, у. Радомиру, били на свега 40 киломе-.

тара од престонице; па толико ни у томе, да је сваког часа могао да букне грађански рат, — већ је претила озбиљна опасност од насиља и покоља које би могли да почине Срби и Грци, ако би успели да уђу дубље у границе старе Бугарcke. M побуну и непријатеља у исти мах требало је зауставити, по сваку цену. Тада је генерал Ганчев довео сељачког вођу Стамболијског из затвора за политичке кривце у Краљевски Двор, и помиловани Стамболијски обећао је да ће, заједно са другим сељачким вођом Даскаловом, отићи к револуцијонарцима и покушати да их умири својим речима, Иначе, генерал Ганчев је још увек оклевао са почетком преговора. за примирје, и предлагао је да он сам оде у Солун да склопи примирје, | то време стигла је из Берлина вест, да је постигнут споразум са Турцима односно њихових захтева у Добрупи. Према споразуму, Немачка признаје као праведно, да Бугарској припадне цела Добруџа. Ни Лудендорф се више није противио такову решењу питања, Само што нико више није могао извући никакве користи из тога решења, које би шест недеља раније дигло било нацијонални дух и ободрило га на веће подвиге. Стамболијски је, међутим, из Радомира, набрзо отишао у Ћустендил, где је његов друг Даскалов успео да утиче на

њега, да овај измени своје намере. Обојица су се, још истог ·

дана, 26. септембра, после обеда, повратили трупама у Радомир, и одатле су послали депешу у Софију, којом јављају; да је династија свргнута а проглашена република; затим, да је за Министра-председника постављен Стамболијски, а за главног заповедника Нацијоналне Војске — Даскалов, Генерал Ганчев је узаман преклињао сељачке вође да се окане непромишњених чина, будући да у престоници има још доста војске за чување реда, па може доћи до непотребног проливања грађанске крви. Сељачке вође нису хтели да се одрекну онога што су наумили, већ су одмах наредили бунтовницима да крећу напред. Седам километара пред Софијом дошло је до сукоба са краљевским "трупама, и бунтовници су разбијени...

Међутим је одаслата комисија за мировне преговоре. У Св, Врацу морала је ова комисија да чека 48 сати док је генерал Франше д Еспре пристао да је прими. Министар Љапчев, генерал Луков, и посланик Радев, на аутомобилима, превезени су у Солун, и 29. септембра, у 1 часова увече, појавили су се пред француским генералом, који им се обратио овим оштрим речима: „Французи имају разлога да поступају строго са Бугарима. Бугарска нема више војске, и зато зависи од милости победитеља, Французи неће уништити ни понизити Бугар-

55