Nova Evropa

шегрти слепо су му се покоравали; па и данас још, после његове смрти, не могу да изиђу из зачараног круга, већ — тражећи нове пријатеље (јер, напокон, сам се у свету ипак не може!) —, као слепи мишеви на светлости, лупетају крилима и празним главама о зидове, и десно и лево, незнајући где да се зауставе, Један куца на врата Мусолинијева, други се у Будимпешти распитује да ли им треба поштено суседство, тре мучи муку како да обнови посрнули „престиж“ у Арбанији; пред браћом Чехословацима, председник наше скушштинске делегације мисли да треба да истакне срдачност и жељу за што већим пријатељством тиме што ће издвојити Русију из мисли и срдаца свију нас („Русија је далеко! ...“) !,.. И нема никога, ни од опозиције, да тресне песницом о сто и да подвикне: држимо се главнога друма, — прво са Русијом и са Русима, а онда и са свима осталима!...

Нисмо ни ми слепи код очију, да не видимо да у бољшевичким срцима нема сентименталне љубави за Словенство. Али, пре свега, нису само бољшевици Русија, — то ни они данас не тврде; а затим, није ни бољшевичко царство вечно, па је очигледно да су данас и бољшевици ближи већ осталоме свету него што су били још пре неколико година; и напокон, и Словенство је само етапа на путу за нешто више и боље, о чему и бољшевици сањају у својим светлим тренуцима, као и сви ми остали, Ми тако и схватамо велику Руску Револуцију, која је морала доћи, да упути Русију на стазу човечанства, од које се њени господари и властодршци беху и сувише удаљили, и да је опомене на мисију коју Словенство, под њеним вођством, има да изврши у историји, да би допринело свој део општој ствари и развитку људског духа и светског напретка. Револуција чупа дрвље из корена, и пустош коју са собом доноси не даје се преконоћ довести у ред; што не значи, ипак, да тековине Руске Револуције неће као благодат осетити свет, можда још у већој мери него тековине Француске Револуције,

Али, да не идемо предалеко. Хтели смо само истаћи колико је апсурдно, како народ каже, због Николе омрзнути и на Светог Николу; или, у овом случају, обрнуто: за љубав Николе Пашића, и то сад још и мртвог, и покојног цара Николе П, чекати да се врати царски режим у Русији, са свим својим страхотама, а окренути леђа данашњој Русији, зато што и у њој није још све у најбољем реду. Баш као да код нас јесте, и као да смо ми позвани да будемо судије. Руси су за нас браћа, и то старија браћа, и ми имамо да им приђемо и да с њима заједно живимо и радимо. И да их молимо за опроштење што нисмо то већ досад урадили.

Ћ.

165