Nova Evropa

свим чудом и покором што репрезентује данас власт и државотворство у овој држави, онда се дабогме може лако ситуација из темеља окренути; али ту онда неће помоћи ни све „Обзнане“ ни сви Соколовићи, Не треба дакле наседати провокаторима, и веровати у комунистичког баука који они силом истичу да би се што дуже држали на власти с помоћу посебних закона и удружених бајунета. Ако опасности има, њој треба стати на пут гледајући јој равно у очи, и везујући се што тешње и што брже са огромним масама Руса, и осталих Словена, који нису бољшевици и комунисти — као ни ми —, али који нипошто не желе ни повратак царскога режима, и који знају да се тај режим никада више неће вратити, јер је он и довео до Револуције и данашњег стања у Русији.

Да су се, којом срећом, друкче — да не кажемо нормално — развијале ствари у нашој земљи након ослобођења. и уједињења, ми бисмо данас били у сасвим другим односима према Русији и Русима. Место непријатељског држања према бољшевицима, те пасивног става према целој Русији и неинтересовања за све што се у њој сада збива, ми бисмо играли природну и корисну улогу пријатељског посредника између руског Истока и западних народа, у прилог мира у Европи и среће целог човечанства. Јер баш данас, јасније него икад досад, на наше очи одигравају се догађаји који могу судбоносно утицати на развитак прилика у свету, у негативном правцу, а којима је на дну — по нашем дубоком уверењу неспоразум, и то поглавито неспоразум између Англосаксонаца и Словена, и поименце између Енглеза и Руса. Руси сматрају Енглезе хипокритима и егојистима, у најбољем случају чистим трговцима и материјалистима; Енглези мисле за Русе да су варвари и непоштењаци, међу којима има и фантаста или песника. И једно и друго је погрешно или сасвим површно, и не би било ни тешко ни незахвалан посао поколебати предрасуде и унети мало више дубине и озбиљности у основне појмове који овде муте поглед. Тај посао припадао би данас, и по праву и по стицају прилика, европским Словенима, у првом реду нама Југословенима, онима који су Русима најближи и које су Руси највише задужили, Место тога, ми смо узјахали високога политичког хата „непризнавања“ данашњег режима у Русији, па са смешним презиром и грешним нехајем гледамо озго и на бољшевике и на целу Русију, а са потпуним неразумевањем и крајњом неозбиљношћу пратимо заплитање политичке ситуације у свету, која наш државни чун носи незнано куд, без од нас одређена смера и без нашег смишљена учешћа.

Пок, Пашић веровао је у препород моћне царске Русије, и издао је био наређење да се, за његова живота, не смеј обнављати односи са данашњом Русијом. Његови ученици и

164