Nova Evropa

сапзКе хпакоуе 1 одИКе, фаКо је ха nas prvo zavičaj i domovina, a tek posle toga, i daleko iza toda, carevina, — imperija, Domovina nam je od carevine milija i važnija, Jer naša je Фотоvina još mala, sirota, i danas zapuštena, nesrećna, i Sola, i nju niko ne voli tako, i ne može da je voli tako svesno i tako snažno, kao mil

Mi još nismo zreli za imperiju, za carevinu, u kojoj su svima gradjanima svi krajevi podjednako dragi i podjednako za srce prirasli, Ima ih možda i takvih, ali to su izuzeci, Mi drugi bili smo se zaneli u prvi mah. pa smo posle videli da još nije došlo vreme, — da još svaki sastavni deo ove naše državne i narodne zajednice ima prvo da održi sebe, da ojača sebe, da bude jači i bolji kao sastavni deo, pre nego što se utopi i raspline u celini, Sve drugo je neiskreno ili nerealno, Jer, šta rade oni koji tobože · hoće već danas samo jedno središte? — Oni izjednačuju unižavanjem: ako je na periferiji nešto više nego u sredini, omda krešu; oni koncentrišu — oduzimanjem: ako je negde nagomilano blago, oni uzimaju; oni sjedinjuju »prisajedinjavamjem«, i oslobadjaju opterećivanjem, Oni imaju dva gledanja na svet: jedno je to, njiho vo, središte; a onda tek mnogo razmaka, i daleko posle toga dolaze drugi, Bez obzira na ikakve vrednosti, sve se to čini stalno kroz duge godine, protivu svakog razloga. Da čudnih neimara: ruše ono što je podignuto da ne mazidaju ništa drugo! Vrvi zemlja od samozvanih odabranika i »stručnjaka«, a oni otežu, predovaraju, večito nešto ispituju, teraju taktike i strategije, kao da smo u ratu,

Ima grupa kod nas koje stoje, ušlavnom, u stavu odbrane od današnjeg stanja, u stavu čak negacije današnjeg stanja, tako glasi opšta formula njihove inteligencije, Ima opet Srupš koje su istina realne, ali su daleke i male, — to su upravo zasebni svetići, i oni su u našoj zajednici, u našem srpskohrvatskom biću, sekundarni. Mi, medjutim, kojima su takozvani »ideali« ostvareni iznad očekivanja, pozvani smo da se odlučimo i da stanemo ma čistinu usred kaosa, usred zbrke i meteža koji vlada oko nas, Pogotovo Srbi medju nama, koji hoće celinu, a ne znaju još kakova je i kakvo ime da joj dadu, koji hoće i državu i narod po svaku cenu, oni su dužni da izvrše istorijski zadatak do kraja, da prodju kroz mračne i tužne dane na pravi put u svetlost, Glavno je pitanje ovo: da li sve naše snage skupiti i utrošiti oko jednog središta, ili održati zasada sva stara i mala naša središta? Otuda akutnost našeg uzbudjenja, Umesto strašljivosti bezimenjaka, mi izgovaramo i potpisujemo potrebu preciznog, jasnog, i karakterističnog odgovora; u ovom slučaju: Crna Gora — Crnogorcima!

To znači: dajmo Crnoj Gori ono što je njeno i na što ima prava, — da živi i da se podigne. Dajmo i njoj, kao i svakoj

194