Nova Evropa

drugoj našoj pokrajini, da se razvije do krajnjih mogućnosti, Jest, dajmo njoji više nego drugim našim pokrajinama, jer je ona najsiromašnija, i jer je ona — moralno govoreći — najviše dala nama od sebe, Srbija nas je vodila k slobodi; ali, Crna Gora nas je učila slobodi. Sve Jugoslovene, a pogotovo Srbe, Vreme je da joj dug vraćamo,

Govoreći zasada pretežno o kulturnim stvarima, mi držimo, da i neka jedimstvena i zajednička srpska kultura znači, i može jedino da znači, mozajik zgodno ugodjenih i sastavljenih a u stvari razmolikih delova, Ti delovi, to su naše pokrajine, Pa čak ni one nisu potpuno homogene, једпоrodne, i probrane, nego se i svaka pokrajina sastoji iz divne i čudne smese od više elemenata, koji su vezani i legirami lokalno jedan za drugog, tako da mogu onda zajedno da sačinjavaju kulturnu celinu višeg reda, Ko je ispitivao i ko zna izokulturne i heterokulturne pojase Кој оразији пабе pokrajine, sa Svim ma'oko postojećim raznolikim plemenskim, verskim, staleškim, i rasmim, nijansama? ,., Po našem sudu je, dakle, kulturno tkivo naše narodne materije u osnovi i u srži mozajik delova, Tako je uvek i bilo, i mi mi danas ne znamo slučaja da je ikada sprovedena bila neka ujedmačenost i cemtralizacija srpske kulture, A. što je još važnije: mi ne znamo kako će se cenfralisati sadašnji delovi i razmolike kulturne sredine koje postoje, Ako ih stucamo u sitne deliće, u prašinu, kako. neki misle, uništićemo ih; homogenosti materijala i kvantumu za ljubav iskorenmićemo potpuno nijansu i nagrditi kvalitet, Raznolikost sastavnih delova u mozajiku srpske zajedničke kulture nije duboka, nepremostiva, bitna, nego je vezana za pojedinačnost, za funkcijonalnost, za šarenilo, — to je raznolikost cveća, grmlja i drveća, u jednoj bašti ili u jednoj šumi, Sve је to jedno, pa ipak mije uniformisano; sve to nije identično, ali je srodno, i nije strano! Na istovetnim i mnogobrojnim primercima života nastale su varijacije, i one su gotove i stalne; a sve te varijacije dadu se gdrupisati u više gomila, Svakoj našoj pokrajini odgovara u prosečnosti jedna dublja sličnost i srodnost varijacija: to su ti zanimljivi, lepi, neiskorišćeni, nezasićeni, naši lokalni kulturni tipovi, Mehanički prenos svih lokalnih cenfara u jedan centar imagimarni, ili čak i realni, — to је nešto što mi ne možemo da razumemo, Zar da sve stucamo, da sve sameljemo u iverje, da umištimo lokalne varijacije, samo zato da tako dobijemo zgodu u kvantumu! Isto je tako za nas apsurd, da se jedno Ки итпо središte iz sredine živog naroda čupa i ekstirpira, pa da se preseli na drugo mesto i nakalemi, Ko razuman može i da zamisli da se matovare na kola Novisad, Sarajevo, Dubrovnik, Skoplje, Mostar, Cetinje,

195