Nova Evropa

Школски надзорник предузеће потребно да се ова наредба изврши и поднеће ми извештај најдаље до конца године (31. децембра 1926), које "школе још нису ово извршиле и колико још дугују за примљене свеске „Народне Енциклопедије“, и колико до измирења потпуне претплате.

Помоћник Министра Просвете, Драг. С. Обрадовић.

Ко зна како наша надлештва функцијонишу у финансијском погледу, тај ће се дивити заузимању и експедитивности Госнодина Помоћника по овом предмету, који тражи ликвидацију овог посла у року од „најдаље“ 20 дана! Осим тога, из овог акта сазнајемо први пут колико ће изнети цело дело, — 29 свезака за Дин 1360. — са корицама. Треба наиме знати, да је позив на претплату обећавао 16 свезака у две књиге (по Дин 40.— од свеске = Дин 640.—), и да су се претплатници, на нарочитим цедуљама у затворену омоту, морали обавезати да ће „Народну Енциклопедију" „примати за читаво време излажења у свескама доплатом“ по назначеној цени, Досад су већ, стварно, изашле обе књиге, у 1772 свезака, а тек се дошло до слова М (закључно). Колико је она обавеза мишљена озбиљно, о томе су се могли уверити сви претплатници који

су досад желели да прекину и одрекну даљу претплату, несамо ·

школе под надзорништвом Одељења за основну наставу. Уредник „Нове Европе" предлаже, уосталом, да се саслушају и наши књижари, да ли се проф, Ст, Станојевић разуме

у томе да „тера трговину књигом“, па завршава свој одговор ~

овако: „Нисам доиста јалан проф. Ст. Станојевићу на користи коју има од свога подузећа, Али, кад ме је већ повукао за језик својом тужбом, држим да је у општем интересу да сем пред редовним судом установи: докле иде наука, а где почиње лични интереси трговање науком. Пристајем, заједно са целим Радним Колом „Нове Европе" и свима њеним присташама и сталним читаоцима, да Г. Ст. Станојевић тера трговину књигама; поготово данас, кад су интелектуални радници тако лоше награђени, и под предпоставком да његови другови на Универзитету и његови надлежни немају ништа противу тога, Али не пристајемо, да Г. Ст. Станојевић ту своју трговину тера под плаштом науке, и да њоме задовољава несамо своје личне него и своје страначке и племенске прохтеве..."

Примивши ове одговоре, кр. Судбени Стол у Загребу закључио је, у својој седници од 24. фебруара 1927, у већу од три судије, да нема места да се тужени писац стави под суд“, будући да тужбом „окривљене речи и реченице,,. садрже дозвољену критику". Како о овоме обавештени тужитељ није даље реагирао, нити је уложио призив на Бански Стол, значи да се задовољио пресудом, те је тако овај спор пред судом решен.

273