Nova Evropa

собом у „храм богиње Рата“ и своје демократске и соција-листичке идеје, Додуше, сам краљ Милан није био нимало присталица демократије, понајмање у војсци; напротив, прецењујући опасност од антидинастичарства Радикалне Странке, он је свирепо прогањао слободоумне више официре, и чинио је сваки напор да од официра створи посебну касту, по узору на милитаристичку Пруску, под чијим су утицајем стајале након Француско-немачког Рата од 1871 — војске готово свих држава. Али, он није дирао у млађе нараштаје официра, који су већ долазили у војску слободоумнији и с новим мислима, а од којих је крути и народном духу туђи касарнски „дрил“ учинио праве револуцијонарце и превратнике. Тако је демократска средина, из које се тада већим делом рекрутовао официрски кор, утицала кроз Војну Академију демократски и револуцијонарно и на целу војску, и са сваком новом годином и новом класом запљускивао је касарну нов демократски талас, појачавајући претходне и притичући им у помоћ, те стварајући са њима услове за борбу и за крчење новога правца и новога живота у војсци. Краљ Милан, дижући као Командант нивб војске и нацијонални барјак у њој, није наравно ни слутио да ће под тим барјаком искупити коло народних бун= товника, који ће задати смртни ударац његову режиму и његовој династији, запалити Балкан, и у великој мери допринети да пожар захвати цео свет. Његов је удес хтео да баш он буде онај који ће припремити терен за своју погибију, и наоштрити стрелу која ће у срце погодити политичке и социјалне тежње које је он најодлучније заступао и најбоље оличавао.

+

Неуљудна женидба Александра Обреновића с извиканом удовицом Драгом Машин принудила је краља Милана да да оставку на положај Команданта активне војске и да насвагда напусти Србију, Са његовим одласком из војске свијен је одмах у трубу нацијонални барјак, и револуцијонарној нацијоналној идеји дошла је опет на смену безобзирна унутрашња борба. Народна интелектуална снага почела је поново да се троши искључиво на борбу око Устава и политичких слобода; а како је самовоља у Александра Обреновића била далеко јача него у његова оца, борба између народа и круне заоштрила се још много више него деведесетих година. Самовласно мењање и укидање Устава, сурово прогањање' слободе речи и збора, убијали су кредит земље и унутри и на страни, и довели је у неодржив политички и економски положај. Поред свих посредних и непосредних пореза и прихода, државне касе, поименце војених надлештава, биле су стално празне. Тешко финансијско стање земље у то доба везано је чврсто за успомену оних чувених свадбених и погребних друштава.

413

|