Nova Evropa

која су била народна срамота, Док по великим гарнизонима официри нису примали плату по више месеца, а војници нису добијали меса данима, и јело им се кувало без соли и зачинака, београдски војени оркестар концертирао је свако вече у нишком Дворцу за време вечере краљевских младенаца...

Од свих Обреновића, Александар је, неоспорно, био најмање симпатичан, и најнепопуларнији у народу. Лажљив и превртљив у званичним и приватним односима, он је једновремено био самовољан и груб краљ а врло незахвалан и непостојан пријатељ. Благодарећи државном удару противу Ристићева намесништва, које је пре свога пунолетства збацио са државне управе (1. ТУ. 1893), он је од првог дана створио био себи лажну представу о својој краљевској моћи и неодговорности. За десет година његове владавине (1893—1903), Србија је била изложена сталним дворским изненађењима и државним ударима. Али је народ дуго времена веровао, да су за све те ћудљиве краљеве поступке криви рђави саветодавци, а не млади и безазлени Краљ. Тек након његове тврдоглавости, да земљи наметне пошто-пото за Краљицу, „прву краљицу-Српкињу после Косова“, озлоглашену Драгу Машин, постало је и ширим слојевима јасно да зло потиче од самога краља. Његова наредба војсци, да се његов до јучер драги „mana“ има убити на лицу места ако покуша да се врати у Србију, учинила је да су га и последњи пријатељи куће напустили, и то на свагда. На глас о његовој трагичној смрти, сем старих жена слабих живаца, нико није пролио сузу за њиме.

Млађи официри пратили су са великом пажњом борбу између краља и народа, држећи се у прво време сасвим пострани. Одважно писање „Одјека" (органа Самостално-радикалне Странке) и „Српске Заставе" (органа либералне групе Рибарац-Вељковић) много је допринело да се официри нарочито после лажне трудноће и других неприличних поступака Краља и Краљице —- определе за опозицију. Тако се приликом познате Мартовске Демонстрације (23. Ш. 1903) очигледно видело, да су се војска и народ сложили у један унутрашњи фронт: тог су дана, наиме, трговачки помоћници држали свој професијонални митинг, па кад се — при свршетку митинга —- придружила помоћницима, случајно или према ранијем договору, и академска омладина, претварајући обичан еснафски збор у велику политичку манифестацију противу укидања Устава, по наређењу Двора, или Министарства Унутрашњих Дела, изведене су хитно на улицу трупе београдског гарнизона; али кад је један коњички ескадрон наишао на густе редове демонстраната, место употребе сабље и карабина, обрнуо се водник својим војницима и гласно им довикнуо: „Пазите добро да кога не прегазите|“ То нису биле случајне

414