Nova Evropa

Poslanika, naročito posle iskustva sa Manifestom, nego da traži da se prvo upozna sa sadržinom Memoranduma. Memorandum je bio sastavljen u istom duhu kao i Mamifest, i na nekim mestima imao medoslednosti i protivurečnosti, Pružao je kao neki program za formiranje zajedničke Otadžbine. Radjeno je jednostrano, prema shvatanju članova Odbora i nekih engleskih prijatelja, medju koje G, Vatson dolazi na jedno od prvih mesta, Za poglede i želje Srpske Vlade nije se pitalo, Ona je imala sve da primi, žrtvujući pored boraca na bojnim poljima i državnu egzistenciju Srbije i ime marodno, Može se dakle razumefi, zašto sam morao da zaustavim malo Jugoslovenski Odbor, koji je pošao tim putem, i da učinim predlog da se bar neka mesta, koja se nisu mogla primiti, uklone i promenu u tekstu Memoranduma, te da bih mogao izvesti Odbor pred britanskog Ministra Inostranih Dela,,,« Na kraju odđovora na ovu zamerku, G, Bošković »ostavlja na stranu ton« kojim se o njemu govori u članku G. Vatsona!,.. Na treću zamerku — što nije prisustvovao otvaranju Meštrovićeve Izložbe, G, Bošković kaže da »mora reći dve-tri reči«, iako misli »da tu stvar nije trebalo dodirivati«, Nije ju trebalo, po njegovu mišljenju, dodirivati zato što je tu bio posredi neki »incident oko pokroviteljstva Izložbe, za koje je jedna visoka ličnost bila prvo, preko Poslanika Srpskog, umoljena, pa, pošto je pristala, bila od Odbora napuštena«, posle čega je on, G. Bošković, mislio da treba da se i on uzdrži, On veruje, »da će i G,. Vatson naći da me bi bilo na svom mestu, pa ni pristojno, o tome ovde polemisati«, A što mu se pripisuju »motivi koji nisu postojali« — »tu se prešla granica dopuštenoga« .,. Napokon, G, Bošković završuje svoj odgovor zahvaljujući našim engleskim prijateljima i publicistima »za usluče koje su učinili mašoj narodnoj zajednici« — »iako ne toliko Srba radi koliko radi Hrvata, kojima su njihove simpatije uvek išle na prvom mestu ... Sklonost pak njihova, da i u unutrašnjim porodičnim odnošajima i nežzbežnim trvenjima u našoj narodnoj zajednici uzimaju učešća više mego što bi se moglo pravdati, i drže stranu Hrvata, možda dolazi od okolnosti što hrvatski svet i ljude iz ranije i bolje poznaju nego srpski,,,«

Na ovaj napis G. Mateje S, Boškovića odgovorio je Dr, Siton-Vaitson (koji se slučajno baš u to doba našao u Beogradu) ovim člankom, koji je poslao beogradskoj »Politici« (»Politika« od 17, maja);

U »Politici« od 13, maja izašao je poduži napis G, M, S, Boškovića, datiran 23, aprila, kao odgovor ma moj članak u »Novoj Evropi« od 11, januara t, 8., pa stoga šaljem vama svoj odgovor, koji bih inače objavio u idućem broju »Nove Evrope«,

391