Nova Evropa

Препород Српске Војске, и борба за уједињење,

(Новак Бранковић, Драгутин Димитријевић „Апис", - и њихови ученици и следбеници)

(Овим чланком завршујемо први део ове студије о Српској Војсци и њену утицају на догађаје који су довели до ослобођења и уједињења. Она је живо заинтересовала нашу јавност, што се лепо види по регистровању у штампи, и по прештампавању у више листова. Ускоро ћемо донети, од истога писца, чланак о пок. руском посланику у Србији, Николају Хартвигу, и о његовој улози у предратној политици Србије, а према још непознатим руским дипломатским изворима, — У прошлом чланку овога писца, „Српска Војска пре и после 29, Маја 1903. — Утицај завереника на политику предратне Србије", у броју „Нове Европе" од 11. т. м., треба исправити, у напомени под пртом на стр. 16, „генералштабног капетана", место „генерала Милана Новаковића".)

У вези са 29,-м Маја, Руско-јапански Рат у многоме је, и врло корисно, утицао на револуцијонарни преображај Српске Војске, Он је дошао као поручен, баш у оне критичне дане (1904—1905) кад су млађи официри на све стране тражили пута и начина да изађу из каоса и анархије, насталих услед распада старог живота и режима у касарни, Руско-јапански Рат имао је утицаја на све европске војске, али понајвише на Српску Војску, будући да је 29. Маја створио најповољније прилике за такав утицај. У том је Рату ступило први пут у практично дејство брзометно оружје, чији су резултати изазвали преврат у целокупном војничком послу и животу. Пре свега и свачега, прост борац престао је да буде живи механизам који је бесвесно извршавао добијена наређења: њему се, још у току самога Рата, признало право да мисли својом главом, и да ради како сам нађе да је најподесније и најпоузданије да би постигао постављену задаћу, Чак се од њега сада захтевало, да понекад поступими противу добијеног наређења, ако би промењене прилике на бојишту то захтевале, будући да је брзометно оружје у већини случајева постизавало дејство и испуњавало своју задаћу тако брзо да су потребна наређења обично закашњавала. Док су још у Француско-немачком Рату (1870/1) право на личну иницијативу имали само команданти великих и засебних оперативних јединица, у Руско-јапанском Рату осетила се потреба самосталности и личне иницијативе чак и код простих војника, Речју; брзометно оружје изазвало је потпуну демократизацију војничког заната, Опасност пак, да општа самост