Nova Evropa

телеграфска интервенција руског Министра Спољних Послова (Извољског), у Београду и Софији, порука да „Русија не дозвољава ни помисао о оружаном сукобу између Бугарске и Србије“ (6. У!. 1908), а још више руска ескадра послата у Варну да подупре руску Ноту... Бугарска штампа, инспирисана очигледно Министром Војним, говорила је тада отворено, да Бугарској неће требати више од 80.000 војника, да се за десетак дана прошета кроз Србију и „под Београдом зароби целу Српску Армију, заједно са генералисимом Радомиром Путником“!,,. Исти генерал Савов није постао мудрији ни после пет година када је — на Овчем Пољу — проиграо славу свога народа зато што је опет потценио Српску Војску).

И Рајмонд Поенкаре, данас велики српски пријатељ, до Брегалничке Битке слабо нас је зарезивао, иако је Никола Пашић, после 29. Маја, био непрекидно кормилар спољне политике Србије. Он је, као и његов амбасадор Пол Камбон, потцењивао Српску Војску, и посланику Србије, пок, Миленку

Веснићу, давао је — према властитом признањ својим у, | P

ycnmoMeHaMa [{op. cit, стр, 195) — „савете у форми понекад

доста оштрој“, Он то правда тиме, што дотле још није био

видео да је Веснић велики француски пријатељ. Али је пок, Веснић добро знао праве разлоге овакова опхођења, па кад је, после Брегалнице, опазио колико му је углед порастао и код Поенкареа и код осталих дипломата у Паризу, он је, у оном првом усхићењу, писао једном младом заверенику:; „.., Ако не једино а оно највише Вашим друговима припада захвалност за све ове успехе,.."“). Зна се, међутим, да је пок, Миленко Веснић, после 29, Маја, сматран озбиљним противником завереника,

Сјајни резултати Балканског и Светског Рата још су у памћењу свих. Класични војнички подвизи нашег народа пронели су нам име и славу широм целога света. Тесногруди

“) У једном свом извештају Министру-председнику (Гешову) каже генерал Савов; „... Ако, после потписа овог сепаратног мира са Турцима, ми успемо да бацимо још једну дивизију у Македонију, према Србима, ови ће се, исто као и Грци, повући у мишју рупу ..."; а у једном другом рапорту, опет Гешову: „... Највише за четири дана, Грци ће бити принуђени да раскину са Србима, и да нас моле за посебан мир, да би избегли пораз, Тада цео наш напор можемо управити противу Србије, Српска Армија, ни на једној тачци, неће моћи одолети изненадним нападима наших моћних колона..."

"") Писмо је писано из Карлсбада, где је Веснић био тада (после Букурешког Мира) заједно са Пашићем; а писано је Радоју Јанковићу, који га још има.

59