Nova Evropa

“No budući da je ono momentano insuficijentno — ili bar nama tako izgleda —, to preostaje drugi put: kulturna federacija bez formalne sredine, To je kulturna cirkulacija skroz, unakrst, i unaokolo, slobodno, otvoreno, samostalno, O tome pišemo i govorimo, ne da nešto movo izmislimo, već da protumačimo i da pomognemo prirodni tolk i razvoj stvari,

Dakle, cirkulacija, opšta; i onda naročito pokrajimska, medjupokrajinska, kulturna, realno, trezno, optimistički kulturna, onako sirotinjski i onako bogato kako smo siroti i koliko smo bogati, U nesvesnu cirkulaciju naših snag4, kako već postoji i kako mora da postoji, treba da unesemo čestice našeg znamja, naše volje, naše svesti, našeg pomirenja i upokorenja s onim što je večno, Da se prilagodimo prilikama i da prilagodimo prilike, da ublažimo sudare, da izravnamo rubove pukotina, da izbegnemo preterivanja, da probudimo što je zaspalo, da uza-

onimo za sve jedan dobar, pošten, koristan, miran, zadovoljan rad, To bi trebalo da hoćemo, jer to zaista i možemo,

7D,

Г. Матеја С. Бошковић — исправља,

Г, Матеја С. Бошковић живи у уверењу, да ће моћи оправдати свој рад и своје држање као посланика Србије у Лондону, првих година Рата, па се мучи пишући „исправке“, и настављајући полемику коју је — одговарајући Дру. Ситону-Ватсону на његов чланак у „Новој Европи“ од 11, јануара 1927 — тако „вешто" заподео у београдској „Политици“ од 13, маја и. г.. Кад је Др. Ситон-Ватсон, на тај његов одговор, одмах реагирао на истом месту (у „Политици“ од 17, маја), објавио је Г. Бошковић свој други одговор (у „Политици“ од 18. јуна), заједно са једном изјавом Г. Богдана Поповића; а „Новој Европи“, која је (у свом броју од 11, јуна) известила о првом његову одговору Дру. Ситон-Ватсону, и донела писмо овога „Политици“, пропративши ову полемику својим коментаром, послао је једну подужу „исправку“. Та „исправка“ Г. Матеје С. Бошковића није састављена, додуше, „по прописима Закона о штампи“, на основу којих он тражи да је обелоданимо; али ћемо је ми ипак донети у целини, како смо је од Г. Бошковића примили, јер нам је стало да се ствар са свих страна што боље расветли, — само ћемо надовезати на њу наше објашњење.

Одговор Г. Бошковића на чланак у броју „Нове Европе“ од 11. јуна т. г, односи се на ставке „нарочито на странама

390, 395, и 396", — у којима се, по мишљењу Г. Бошковића, „износе у вези са мојим именом нетачна тврђења и неоправдане замерке“, — и гласи овако:

43