Nova Evropa

Као што се види, у овој „исправци“ има стварно пет исправака, по предметима који један с другим немају непосредне везе, и од којих се само три тичу непосредно уредника. „Нове Европе" и његова чланка од 11. јуна. У последњој, петој, исправци, побија се једна ставка из једног ранијег чланка Дра., Ситона-Ватсона (у броју „Нове Европе“ од 11, фебруара 1926), на који IT. Бошковић у своје време није реагирао, а који уводник од 11. јуна само цитира. У првој ставци „исправке“ побија се, опет, изјава Г. И. Мештровића, на коју нас је овај био овластио (како јасно пише на страни 394 књиге ХУМ „Нове Европе"), те за коју он носи одговорност. Не знамо да ли ће, и шта ће, на прву ставку одговорити Др. Ситон-Ватсон; али смо се, пре него што пређемо на оне три „исправке“ које се нас тичу, обратили Г, Мештровићу ради последње ставке, с молбом за обавештење. Г. Мештровић нас је овластио да изјавимо, да он у потпуности остаје код оних својих изјава које смо објавили у броју од 11. јуна, т. ј. да усваја оно што каже Др, Ситон-Ватсон, поготово сад кад је и Г, Б. Поповић нашао за потребно да уђе у полемику и да отворено стане на страну Г. Бошковића, Још нас је !. Мештровић замолио, да у његово име кажемо и ово: да жали, што је IT. M, Бошковић увукао у ову полемику име пок. Швијића; али кад је то већ учињено, да се он осећа дужан изјавити, да се тачно сећа онога што је по овоме предмету са пок. Цвијићем говорио (памти чак и место), и да је то у својој прошлој изјави верно репродуковао. Џамти добро, да је после разговора са пок, Цвијићем сам написао на плакату да је изложба југословенска, Нежелећи да улази у остале појединости (којих се такођер добро сећа), он држи, да Г, Бо-. шковић ову полемику води околишући и с избегавањем главног питања, а које би се, укратко, дало поставити овако: је ли Г. Бошковић у Лондону заступао великосрпску тезу о народном уједињењу (т.ј. присаједињење осталих народних делова Србији), или југословенску тезу (т.ј, уједињење свих наших крајева на основу равноправности и слободне народне вољеј7 — Његово, Мештровићево, уверење је, да је Г, Бошковић, уколико је уопште имао јасне представе о чему се ради и куда се иде, нагињао оној првој тези, и да је то своје схватање желео да доведе до израза у свему што се тада радило и у чему је он имао учешћа или бар увида. Наравно да Г. М. Бошковић није био с тим гледиштем сам, нити најважнији међу онима који су га заступали. Што се тиче поименце Манифеста и Меморандума Југословенског Одбора, Г. Бошковић хоће да представи ствар тако као да се од њега тражило да их он потпише, а несамо да посредује при предавању једног од тих докумената Британској Влади (како је то учинио пок. Веснић код Француске Владе). У томе