Nova Evropa

pokrajinel« Ali, tu lozinku ne treba krivo shvatiti, i, u reakciji — opravdanoj i spontanoj — ne treba ići predaleko, Niko ne može i ne sme postojati radi samog sebe. Lepo je i dobro, što smo svi imali pred sobom jedan cilj, koji smo шктафо označavali ostvarenjem našeg stoletnjeg sna, Ali je ružno i sramotno, ako taj naš cilj i taj naš stoletnji san nisu bili delovi jednog opšteg ciljai zajedničkog sna najboljih grupa i ljudi, Pa je i postava pitanja svrhe opstanka Уојуоdime dostojnom samo onda, ako se Vojvodina ume da zapita: zašto ona u celini postoji. Jer vrednosti su naše vredne tek kada su vrednosti opšte, i plač i pesma naša ima samo smisla u pesmi i plaču čovečanstva, To je problem Srba u Vojvodini,

I ljudska celina Vojvodine, dakle, i slovenska Vojvodina, i Srbi u Vojvodini, — sve je to zajedno tek ona prava Мојуоdina, ona integralna jedinica naše zajednice, bez koje Јибоslavija ne bi mogla postojati, Danas toj Vojvodini treba samo snage, da se pridrže tereti za vreme prelaska iz mraka u svetlost, A kada jedanput zasinu velike ideje, i sa gladju, i sa srdžbom, i sa suzama, i sa ponosom, poći će Vojvodina slobodmo mapred, i zasvetleće svojom kulturom — starom i

TO VO mil. : L. Popović.

Култура Војводине, с наличја.

Било је већ крајње време, за Војводину, да дође ослобођење и уједињење, Да је још дуго потрајало онако, дошло би доба да се узаман питамо; „Где је српска Војводина 2",,. Као син ове наше покрајине, моје уже домовине, покушаћу да с неколико потеза оцртам стање Војводине на прагу новога доба, како ми је остало у свежој успомени.

За српског робовања. под Турцима, Војводина је — једина од свих српских земаља — била у могућности да се, бар културно, развије, Чувајући аустријске границе према Турцима. (граничари, шајкаши, милиција), аустроугарски Срби су извојштили били себи од Ћесара такозване „привилегије“, на основу којих су се могли осећати и они неким факторима у политици, па су искористили прилику да се културно афирмирају. У оквиру „привилегија“ и црквено-школске автономије, могли су дизати школе и неговати просвету, из које је никла српска ренесанса, која ће касније, при ослобођењу Србије од Турака, снабдевати и Србију просветним радницима и државницима, духовним вођима у доба борбе сељака-војника за народно ослобођење. Али то је уједно био и крај културне мисије

ојводине: тек што Србија стаје на своје властите ноге, и

167