Nova Evropa

Стварно, борба. између радикала и црнорукаца започела је много раније, још у лето 1915, када је Драгутин ДимитријевићАпис преведен из Врховне Команде у Ужичку Војску. Сетиће се можда [. Ђурђе Јеленић, тада секретар код Принц-регента, какву је поруку слао тада по мени начелнику штаба Ш Армије, Душану Пешићу, односно београдског адвоката, тада рез, капетана, Бакића, који је такођер пребачен у исто доба из- Врховне Команде у Ш Армију, и изнеће можда у јавност шта га је тада руководило да ту поруку шаље. Шо је изабрао баш мене за посредника, биће да се десило забуном, „веровао је, ваљда, да и ја спадам к радикалима, у чему га је опет могла утврдити једна епизода коју ћу овде укратко испричати. С почетка Рата, при Врховној Команди у Ваљеву налазио се као изасланик Црногорске Војске бригадир Бећир, иако оваку „дипломатску мисију" нико није право разумевао, Једнога дана, Др. Никола Стојановић ија били смо гости у Лазара Перовића, кад дође и Бећир, и одмах, такорећи с врата, започе разговор о будућем уређењу државе, ако би се ослободилачки рат срећно завршио. Доста опоро и дрско одрежем тада Бећиру, да ни он ни његов Господар не рачунају на Херцеговце; а ако би се, неким чудним случајем, десило да Херцеговину хтедну досудити Црној Гори, да би још истога дана плануо устанак!,., То Бећир сутрадан достави са тужбом Врховној Команди, а зацело и своме Г осподару. Тако ми саопштише пок, Апис и Ђурђе Јеленић. Ето зашто је Јеленић мислио, можда, да сам један од њихових. У сваком случају, ту је већ почела била и отворена борба између радикала и црнорукаца, још пре нових операција с јесени 1915 и пре повлачења, па кад је — одмах иза повлачења — смењен са положаја Начелника Врховне Команде војвода Путник, план радикалски постао је јаснији, и црнорукци су могли знати чему се имају надати на Крфу и у Солуну...

Али ће доћи време које ће праведније судити, и које ће свакоме дати своје. Историчари велике Руске Револуције признале декабристе претечама ослобођења од руског царизма и империјализма, и захвалан руски народ подићи ће им споменике на месту у Тврђави Џетропавловској где су им одрубљене главе, Француско правосуђе, после шест удараца осветничким мачем по глави несрећнога Драјфуса, изрече напокон одрешујућу пресуду и задовољи намучену правду, Тако ће доћи дан да и југословенски народ потражи на бедемима Солуна гробове Аписа и другова, и да их пренесе и свечано сахрани у ослобођеној домовини. Тада ће домовина бити стварно ослобођена, и тада ће наши историчари тачно забележити ко су били „мајевци“ и шта су они урадили за Југославију.

Душан Семиз (Љењинград).

224