Nova Evropa

stanbenom pitanju u užem smislu riječi, tojest o pitanju dradjenja jeftinih stanova, i što je s tim u svezi, ne može se tako olako rješavati, Tek onda kad država unutarnjim ili vanjskim zajmom namakne dovoljna sredstva, i ako i naša država sve ono učini što su druge države, trošeći milijarde, već učinile, naći će stanbeno pitanje svoje definitivno rješenje, Polovne mjere i preduhitreni zaključci tu mogu samo biti od štete mjesto od koristi, Kapitaliste će se, u svakom slučaju, znati snaći; no država ima da se postara, u prvom redu, da sirotinja i radna masa naroda ne ostane na ulici, H. Holzmann.

Knjige i listovi. Jedna američka knjiga o Baikanu,

(5The new Balkans«, napisao Hamilton Fish Armstrong, sa uvodom A, C, Coolidge-a, New York, 1926.)

Jedan letimičan, ali ujedno i vrlo koncizan, pregled glavnil aktuelnih problema na Balkanu dao je G, Fiš Armstrong svojim zemljacima u knjizi koja je izišla pre nekoliko meseca pod naslovom »Novi Balkan«. G. Armstrong je neposredno posle Rata bio američki vojni ataše u Beogradu, i tu je priliku upotrebio da što temeljnije prouči našu zemlju, kao i ostale države Balkanskog Poluostrva, Vrativši se u Ameriku, on je ubrzo stekao glas jednog od najboljih poznavalaca Balkana, pa je, naročito kao urednik odlične njujorške revije »Foreign A ffairs«, nebrojenim člancima i publikacijama mnogo doprineo pravilnom rasudjivanju balkanskih, i poimence jugoslovenskih, prilika u Americi,

Predgovor knjizi G. Armstronga napisao je G. A, K. Kulidž, profesor istorije na Univerzi u Harvardu, pod naslovom »Narodi Balkanskog Poluostrva«, To je jedan sumaran pregled svih zgoda i nezgoda, medjusobnih odnos4 i karakteristika, balkanskih narod4, pisan sa strogošću iza koje jedva proviruje simpatija, sa rasudjivanjem koje je smijono i pregnantno, ali ne uvek indiskutabilno. Za G. Kulidža, naprimer, razlike izmedju Srba, Hrvata, i Slovenaca, prilično su oštre, i »pitanje, da li je njihovo jedinstvo trajno, daleko je od toda da se nazove rešenim«, Federativno ujedinjenje Bugarske sa Jugoslavijom bilo bi, po njemu, jedino rešenje za makedonski problem, a federacijom misli da bi se spasla i »istorijska individualnost« Crnegore. Bugari su, njemu, bliži Srbima od Slovenaca, Za to ujedinjenje postoje ipak jake unutarnje i vanjske prepreke. Osim Italije, protivila bi mu se i Turska, jer .bi to znaćilo

238.