Nova Evropa

и Загорац. Радић демократизује Хрвате, он ствара код Хрвата предратно Српство хрватског имена.

политичком животу у Србији, од ослобођења, а нарочито од пада влада српско-хрватске демократије, Србијанштина надвлађује Шумадинство. Велики државни ауторитети потпомажу Србијанштину, већина политичких личности постаје њоме задојена. Штумадинство налази уточишта код интелектуалних радника, патријота-војних лица, и код незнатног броја политичара. Иза 1903, није било више политичког пречишћавања у Србији. Накупило се политичара без вриједности. Али су се, све до Рата, ови политичари бар морали борити да остану на површини, јер нису још признати били као ауторитет. Иза Рата појављују се они као државни ауторитети, и сматрају да су они једини позвани за водећу улогу, а да их други имаду само слијепо слиједити и слушати. Они сматрају, или бар тако чине да сматрају, да је државно уједињење постигнуто једино њиховом мудром политиком и под њиховом мудром управом. Што је најгоре, ови политичари и не труде се, нити желе, да што уче и науче, — они ни не покушавају да темељно упознају нове покрајине. Социјално-економске прилике, државно и административно-правно уређење нових крајева, њима су готово потпуно непознати. Колико је њихова политичка амбиција превелика, толико је њихова воља да шта науче и познаду премалена. Политички живот остао је без праве садржине, политички се таленти не појављују. Док Србија избацује таленте и у науци и умјетности, дотле се на политичком пољу не појављују нове талентоване снаге, — Србијанштина не да таленту на површину, она угушује политички таленат Шумадинства. Политичка се борба састоји од самих подвала и интрига. У борби се не види ниједан државнички акт, ниједна виша идеја, — она је управљена само на грабљење и пљачку, и на одржање власти по сваку цијену,

Србијанштина без идеја и без талента показује још једино извјесну мудрост и довитљивост да одржи власт у својим рукама. Она тачно назријева откуда се може појавити за њу опасност, и настоји да по сваку цијену ту опасност отклони небирајући много средства. Најача опасност могла би доћи из саме Србије, од Ш!умадинства. Стога Србијанштина обраћа највећу пажњу самој Србији, да се ту не би појавило каково опасно незадовољство. У Србији се одржавају мали државни терети према онима у ослобођеним крајевима, чине се велике инвестиције, и појединци се награђују директно и индиректно. Протежирање Србије над осталим крајевима само је једно од средстава Србијанштине да се одржи на власти. Шумадинство се ућуткује у првом реду на лијеп начин; а кад то не помаже, онда се узимају у помоћ и друга средства. Друга би опасност, могла доћи од Србохрвата и Словенаца из бивше Монархије,

246