Nova Evropa

времена, услијед економске биједе, лоше државне администрапије, великих државних терета, и запуштености крајева у којима ослобођени Срби живе, могло изазвати у овим крајевима локални патријотизам (Бошњаштво, Војвођанство, и т, д.) са тежњом за самостално опредјељење.

_ Према томе, Србијанство није извршило задатак који је могло у часу ослобођења, и није подесно као подлога за уједињење Југословена у једну нацију; оно је, штавише, штетно и за народно и за државно јединство. При свем том, Србијанство сеје могло прилагодити новим приликама иза ослобоБења, примивши нове идеале и упутивши се правцем који захтијевају нове тежње и потребе времена. Али су сеу Србији од ослобођења наовамо догодиле, у политичком и друштвеном животу, корените промјене, и људи без идеја и идеала преотели су маха у политичком животу, Србијанство је реалност, живот, и као свака реалност носи у себи и добро и зло. Идеали су Српства били узвишенији и апстрактнији, и служили су као добар путоказ у практичном животу. Србијанство је практичније, са реалним тежњама, и лако одвлачи на странпутицу. Ако позитивне стране Србијанства означимо, ради лакшег разумијевања, ријечју Шумадинство, а негативне ријечју Србијанштина, онда можемо рећи да се у Србији води борба, јавна, и притајена, између Шумадинства и Србијанштине. Док је предратно Српство, као демократска и хуманитарна нацијонална заједница, окупљало око себе све слојеве народа, од најнижих до највиших и од најнезаслужнијих до најзаслужнијих, дотле код Србијанства демократизам блиједи и напријед испадају најупливнији и најзаслужнији; и као послије сваких ратова, појављују се заслужни и упливни у разним степенима, али као што се то обично догађа протуре сеу ред заслужних и одличних и они који нису заслужни. Најупливнији гомилају богатства, те се друштво помало аристократизира, не додуше на темељу повеља, већ према упливу, према правој или тобожњој заслузи, и према капиталу. И Србија добија своје племениташе без повеља, своје Туропољце, — она се на неки начин „туропољизира".

Код Хрвата се догађа у друштву обратан процес од онога. у Србији. Покрет Радића обраћа се најнижим слојевима народа; он одбацује племените и одличне, и ствара од Хрватства демократску заједницу, (Радић у овом правцу и претјерује, те чини неправду хрватској интелигенцији,) Хрвати из свих крајева државе везују се духовном везом и постају равноправни без обзира на покрајине; између Загорца или Хрвата из које друге покрајине нема више ни формалне ни фактичне разлике, Загреб постаје топло огњиште за све Хрвате, па Хрват и из најзабаченијег краја државе налази тамо исто уточиште као

245