Nova Evropa

i svake vlasti, sporazum je izmedju Srpske i Ruske Vlade bio već ranije postignut, pa se »nije imalo potrebe ni za kakvom inicijativom, niti se ko može nazvati tvorcem Dobrovoljačkog Odreda izuzev Srpske Vlade i Vrhovne Komande, koja je imala jasno izradjen plan za prikupljanje i organizovanje dobrovoljaca na sve strane«.,.,,

Svoj drugi članak, G, Dimitrijević dopunjuje, i donekle ispravlja, konstatujući činjenicu, da je »izvestan broj emisara poslat bio još u leto 1915 u Rusiju i Ameriku«, medju kojima »treba pomenuti naročito Dušana Semiza i Siba Miličića, koji su obilazili sibirske zarobljeničke logore i otud uspešno organizovali dobrovoljačke transporte«, A onda odgovara i neposredno na članak G, Cemovića,

»Ceo aparat, sva osnova za prikupljanje dobrovoljaca, i sporazum izmedju Srpske i Ruske Vrhovne Komande, pa i materijalna pomoć od ruske strane, sve je to bilo davno gotovo i funkcijonisalo pre dolaska G. Cemovića u Rusiju. Intervencija G, Cemovića kod Cara niti je bila тапобо пића па nadležna... I G,. Cemović čini jednu veliku nepravdu Rusiji tvrdeći da su ruske vojne vlasti nameravale vratiti u zarobljenički logor onaj transport srpskih dobrovoljaca koji je zbog okupacije Srbije bio vraćen s puta.,,. Ni u kojem slučaju ne može se ni zamisliti da je moglo biti napušteno skupljanje i organizovanje dobrovoljaca u Rusiji, To je bilo jedno ozbiljno delo, već obezbedjeno na bazi sporazuma izmedju Srbije i Rusije, delo od osobitoš značaja ı stratefijskos i političkog, Prema tome, inicijativa za stvaranje našeg Dobrovoljačkog Korpusa u Rusiji nije mogla biti u rukama G, Cemovića, a još manje u njegovoj kompetenciji,.,. Neželeći ni najmanje da oduzimam ili smanjujem ličnu iluziju G, Cemovića o njegovoj inicijativi za stvaranje Dobrovoljačkogš Korpusa u Odesi, koji kako sam on veli ima ,deset lažnih tvoraca'!,, — prelazim dalje na stvarna fakta,

»Krajem oktobra i početkom novembra 1916 ргебоуагајо зе izmedju poslanika Spalajkovića i Ruske Vlade o preobražaju sabranih dobrovoljačkih odreda u jednu boračku jedinicu,., Tako se došlo do odluke, da se od svih naših dobrovoljaca stvori Dobrovoljački Korpus, kao odelita srpska boračka jedinica na ruskoj teritoriji, u cilju borbe protiv Austro-Nemaca, Bugara, i Turaka... U smislu takve odluke, i po sporazumu izmedju Srpske i Ruske Vlade preko poslanika Spalajkovića, naredjeno je vojnom izaslaniku Srpske Vojske pukovniku Lontkijeviću da u ruskoj Vrhovnoj Komandi izdejstvuje sve prve роirebe za formiranje našeg Dobrovoljačkog Korpusa u Odesi Odmah zatim pukovnik Lontkijević krenuo Je za Odesu, da u sporazumu s generalom Ebolovim uredi sve što treba ха kvartirovanje, odeću, i ishranu Dobrovoljačkogs Odreda, Prva partija dobrovoljaca, kojom је počelo formiranje Srpske Dobrovoljačke Divizije u Odesi, imala je 249 ljudi, većim delom Bosanaca; a prvi dobrovoljački oficiri bili su: Avda Hasanbegović, Uroš Čović, Slavko Diklić, Dragutin Banjac, Dra-

363