Nova Evropa

дили, — они дакле стоје пред рјешењем социјалног питања онако исто као и ми, па ће нам узоре моћи дати тек тамо за коју десетину година, било у позитивном било у негативном правцу. Куда дакле да се окренемо7 Стојимо ли ми пред једним нерјешивим проблемом 2

Прије свега, треба истаћи да рјешење социјалног питања. није технички изум, и да за то рјешење не постоји неки камен мудрости који само треба изнаћи, па је онда све ријешено; оно и не може бити никад заувијек ријешено, јер је људско друштво у сталном развитку. Пред сваком ће генерацијом стајати нови проблеми за рјешавање овог питања, и свака ће генерација морати дати свој удио, једна већи друга мањи. И наша генерација има да даде свој удио у рјешавању овог питања.

Циљ је социјално-политичког рада, да државно-друштвени поредак приближи идеалној социјалној правди; али је суштина самог питања у људском дјеловању, у људским радњама, у томе како ћемо наше радње и наша дјела довести у склад с интересима цјелине и свих суграђана. Да то постигнемо, морамо оставити форме и узоре и окренути се сами себи, и у себе, у дубину наше савјести, која је мјерило свих дјела и свих радња људских, и која не може одвести на странпутицу. Ми дакле морамо унијети савјест и душу у социјално-политички живот, Тек с помоћу много аката по савјести, појединаца и свих скупа, можемо доћи до рјешења социјалног питања. Истина је да се сви људи не могу натјерати да дјелују по савјести, јер већина ради само до мјере до које их сили притисак закона, — правне санкције; али ми зато морамо стварати елите савјесних, вршити селекцију друштва. То је најважнији фактор за социјално-политички живот. Често се говори о елити интелеката — духовној аристократији. Нема сумње да је ова елита за духовну културу од огромне важности; али за социјално-политички живот она може бити и од мале вриједности, ако није праћена савјешћу. Елите савјести може бити и на селу и у кругу радника, у свим слојевима друштва, — она је стога темељ социјално-политичког живота, најача социјална снага која је у стању да све ријеши, да друштвени поредак стави на здраву основу, и да га приближи идеалима социјалне правде.

Друштво се развија и оно је вјечно у развитку, тако да ми тачно никад не можемо предвидјети коначно стање. Али ми сарађујемо на томе развитку, и он је на крају резултанта дјеловања свих нас, поред других узрока који су изван људске снаге. Ако дјелујемо по дубоком нашем увјерењу, из дубине савјести, ако елита и избраници савјести стоје на површини друштва и на челу државне управе, стварају се велика социјална дјела и творевине, која често они који дје-

10.