Nova Evropa

садањој генерацији; али тако да више напоље неће изаћи док се поштено не саслуша и не ријеши.

- Садања генерација, или је од усуда проклета, да све мора прећи преко њене главе, и тешкоће рата и посљератно социјално превирање, или је благословена што све ово проживљује и на свему сарађује. Ако она буде пустила да вријеме пролази, и сва питања која траже рјешења остави нетакнута, онда ће она бити проклета; а ако буде искрено и са савјешћу приступила рјешавању нових питања, без обзира на тешкоће, учиниће себе срећном, и благосиљаће је нова покољења, Једно је сигурно: турати главу у пијесак и правити се да се ништа не види, или узети став пренемагања и уздисања да су „прилике тешке и жалосне“, слабо вајди. Вријеме лети стално и безобзирно, — тешко и појединцу и друштву који пусте да их прегази,

Прво питање које нам се намеће јесте: како да приступимо рјешавању социјалних питања; по којим узорима, и на каквим основама Западна Европа била нам је досад учитељица у свима дјелатностима духа људскога, — да ли нам не би она могла дати и у овим тешким тренуцима узорак и кључ рјешења7 Многи су склони да имитују и њене социјалне уредбе и установе, као и државно уређење, држећи да би нас оне могле задовољити, Ми се с тиме не слажемо. Западна Европа биће нама још дуго учитељица у науци и цивилизацији, и у разним гранама дјелатности духа људског, — осим морала. Јер овај се не може научити ни копирати. Морал излази из душе, од нас самих, а социјална питања најтешње су везана баш са етиком и са моралом, па нам стога у погледу ових питања Европа не може пружити много користи ни дефинитивних узора. Уосталом, и сама Западна Европа са цијелом својом културом налази се у превирању, па и она сама себи помоћи тражи, и окреће се на све стране да нађе лијека своме социјалном злу. Крај свег поштовања за цивилизацију Западне Европе, дакле, гдје се ради о моралу морамо се окренути и на другу страну, и морамо — прије свега —- погледати мало дубље у себе саме. За народе ниже културе најбоље је да траже узоре и врела тамо гдје се форма од садржине може да одвоји и растави; а Западна Европа је резултанта историјског развитка свих снага и свих струја које постоје, па је тешко издвајати поједине струје или принципе и преносити их с успјехом у нове прилике, Исто тако не можемо тражити узоре ни на Истоку, у Русији, гдје је рушење постојећег социјалног поретка и државног уређења у дијаметралној опречности са демократијом, Примјер Русије дакле за нас демократе је неупотребљив. Уосталом, бољшевици нису ни сами за себе ријешили социјално питање, већ су само срушили стари социјални и државни поредак, а нови још нису сагра-

9