Nova Evropa

Такав један човек, чије је дело досад било скоро потпуно непознато, предмет је и овог нашег огледа,

1

Полазећи на далеки пут по Истоку, Ламартин је поред жене и кћери повео неколико пријатеља. Један од њих био је фламански лекар Жан Васт Деларојер (Јеап-МазЕ Пејаголеге). — Ko je управо био тај човек, и зашто га је Ламартин узео у друштво У своме делу „Ламартин и Фландрија“, Анри Кошен каже, у једној белешци, да је са Ламартином требало да пође ва пут Евген Си (Ешџбепе Зце), познати писац „Париских Тајни“, али је био спречен не зна се чим, па га је заменио тај фламански доктор. Уколико је тачна та тврдња о Сиу, тешко је проверити, Али ће бити пре да друштво Жан Вастово није било случајно, јер је Ламартину много стало било до тога, да баш Деларојер пође с њим: као лекар био му је он неопходан због нежног здравља његове једине кћери, која је исте године на путу и умрла, То је лако утврдити. Знамо да се Ламартин кренуо на пут из марсељске луке тек половином јула 1832; постоји, међутим, једно његово писмо сестри Евгенији, која је била удата у Фландрији, у самоме месту у коме је живео доктор Жан Васт, од 7. августа 1831, дакле писано скоро годину дана пре поласка, у којем Ламартин јавља својој сестри да је тучен на посланичким изборима у Тулону и да ће чекати поновни избор, будући да се жалио чувару печата због „насиља и атентата на слободу гласања“, и да услед тога мора одложити свој полазак, па је моли да одржава Деларојера у његову расположењу да га прати на хаџилук, „сем ако искрсне питање каквог доброг брака, пред којим мора све да падне". Из овога јасно излази, да Жан Васт није био случајни песников сапутник, заменик Сиов, већ да је његово друштво било жељено и припремано од раније,

Жан Васт нас не би много занимао као лекар и пратилац Ламартинов, или бар не више од осталих песникових

сапутника, да. није = по угледу на свога великога пријатеља —

·

ставио на хартију своје још свеже утиске, и објавио их некако одмах по појави Ламартинова „Пута: по Истоку“. Оно што је добри собар Жилијен за Шјатобријана, т, ј. контрола која не улепшава и не преиначује, то је Жан Васт за Ламартина. Његово дело, писано стилом сувопарним, није обратило у своје време пажњу јавности на себе, па је све доскора било потпуно непознато књижевним круговима. Емилу Дешанелу, например, писцу прве велике и систематске монографије о Ламартину, Жан Васт је био савршено непознат. Тек Анри Кошен, посланик фламанскога краја који је некад бирао Ламартина, пуким случајем пронашао је један примерак Жан Вастова

111