Nova Evropa

Вастова, кирурга, (преминуо 1806), и млађег Луја, који је преузео очев посао и од којега су сви Деларојери који још постоје. Жан Васт је имао сестру Жанету, која је живела заједно с њим и умрла као уседелица, и брата Шарла, нотара у Бергу (који је умро 1876 без деце). Као и отац му, Жан Васт је прво био кирург у војсци, па лекар у Ондскоту, и неколико пута председник општине у тој варошици и у Бергу, Био је врло уважен и вољен, На листи најутицајнијих бирача среза Берг, назначених да примају бесплатно „Север", лист префектуре, налази се 1857 и његово име, поред имена брата му. Бавио се књижевношћу и филозофијом; био дописни члан „Дункершког друштва за помагање наука, књижевности и уметности" (основано 1853). Са писцем „Песничких Размишљања“ упознао се непосредно после Јулске Револуције код његове сестре Евгеније, кад јој је овај дошао у походе да припреми своју кандидатуру за предстојеће посланичке изборе. Ламартин је од првог тренутка учинио тако снажан утисак на Жан Васта, да је овај прихватио оберучке понуду да та прати на Исток. Радо је пристао да остави своју воденицу, и да прекине — бар на неко време — и љубавне везе са неком личношћу, чији ће га спомен као неодољиви магнет вући с Истока што пре кући; поврх свега, дао је оставку на положај председника општине у корист Ламартинова зета Бернара де Копенса, — све то да би могао с песником коме се дивио поћи у далеки свет. Њихово пријатељство, од почетка тако јако, није се никад помутило. Жан Васт је остао веран друг и у невољи, у оним тешким данима. Ламартинове „књижевне робије“, кад је тај велики расипник поносито, да би могао отплаћивати своје огромне дугове, скапавао на послу, говорећи; „Више волим умрети од рада него од бола“, Заједничко путовање по Истоку само је појачало њихову међусобну приврженост. У песникову срцу остала је дубоко усађена захвалност доктору за све жртве учињене на путу и ради пута, а добри Деларојер поносан је тим славним пријатељством. Кад пише својим рођацима у Ондскот, Ламартин не заборавља никад да им поручи да, у његово име, загрле „Г. Деларојера“, како га је звао, Кад би долазио послом у Париз, доктор би бивао гостом за Ламартиновим столом. Доцније, кад је префектура, по упутствима Министра Унутрашњих Дела, имала задатак да омете поновни избор Ламартинов, направљена је листа најоданијих му и најактивнијих присталица : на њој су оба брата Деларојер. За време Фебруарске Револуције (1848), Ламартин је настојао да у Скупштину уведе што више својих приврженика; наваљивао је на њих да се кандидују; мада није био више млад, и Жан Васт је морао да се кандидује, Штавише, он је на самој листи Ламартиновој, на којој је представљен као; „Лекар из Ондскота, пријатељ [.

113