Nova Evropa

де Ламартина и његов сапутник по Истоку". Кадгод би отишао у Фландрију, сестри у госте, Ламартин би се састао са својим

ан Вастом, с којим је до краја остао у врло добрим односима. У Евгенијином салону водили би се занимљиви, често ванредно весели разговори; ковали су завере да ожене Жан Васта, окорела маторог момка; али је овај, изгледа, јуначки одолевао, јер је као момак и умро (1865).

Поред путописа, о којем ће мало доцније бити реч, Жан Васт Деларојер објавио је још неке радове. У „Мемоарима дункершког друштва за помагање наука, књижевности и уметности“ за 1857 налази се једна његова песма од седам строфа (по осам стихова) која носи као наслов „Мегз ест 5 аџ lazareth de Semlin au retour d' un voyage en Orijent, en 1833, par J.-V. де Гагојете". У њој песник даје израза својој радости што се најзад пут примиче крају; прелази у мисли где је све биом шта све видео. Стихови су упућени некој дами, коју песник ословљава са „ти“, — јасно је, да то није његовој сестри Жанети. Помиње Грчку и земље кроз које је прошао; али ту нема ни речи о Србији. Грци, наружени у његову путопису, не пролазе добро ни у овим стиховима: „Без тебе сам походио ону дивљу земљу где данашњи Грк ,.. коље без милости, у нади на пљачку, поверљивога странца, невиног орача. Сва су срца тамо пуна свирепости, мржње. Моја је душа била тужна због тога ужасног призора. Онда, кал би један питом поглед ублажио моје јаде, твога погледа није било", Као песник, он је прилично кратка даха, У истим „Мемоарима“, за исту годину, објављен је и један одломак из Жан Вастова филозофског трактата „Ттањб де !ете еп gćnćral et de | ћопте еп ратНсићег". То је одељак 12: „О слободи и фаталности". Основна је идеја: човекова воља није слободна, он је принуђен да ради управљан оним гвозденим оквиром који сачињавају околности, утисци са стране, спољни свет. У истим Мемоарима Дункершког Друштва објављене су још и ове његове расправе: „О утицају уметности на интелигенцију и морал народа" (књига 1Х, 1862) и „Студија о достојанству жене" (књига ХИ, 1866). У Сабле! Vicaire-a „Manuel de l amateur Чезг Цугез ди ЖХ1Х“ чтесје" забележено је, под именом Жан Вастовим, поред „Пута по Истоку", још једно његово дело, које нигде нисмо могли пронаћи: „Ехрозб де Ја рћПозорће рћузоlogique de 1 ћотте" (Париз, 1843, in 8),

Хришћански филозоф, детерминист, под јаким утицајем картезијанске филозофије, — Жан Васт је у политици конзервативац, и префектура га обележава поверљиво (1834) као „умереног легитимисту". Природно је да се донекле морао слагати у мишљењима са Ламартином, који је и сам у души — бар у то доба — легитимист и хришћанин, и који је написао

онај мистични и програматски стих: „1' оешуге ди genre ћи-

114