Nova Evropa

када су се на делу, у Рату, осведочили с каквим народом имају посла, Они траже пријатељство са нама да би се што боље осигурали за мир, јер су уверени да ће народ који се онако борио за своју кућицу и своју слободицу умети чувати што је стекао крвавим знојем, и добро се промислити пре него што би то олако ставио на коцку. Није право, и не треба допустити, да наши професијонални политичари распу и разграде што је народ привредио и саградио. И Французи, и ми с њима, морамо — при данашњем стању ствари још увек бити спремни за рат ако хоћемо мир, Али, морамо хтети мир. Све дакле зависи од схватања овог старог правила, чији је мирољубиви смисао сваким даном све јаснији за оне који верују у напредак човечанства. А баш ту се, како се чини, не подударају у држању и говорима Г. Бријан и Г. Маринковић, Онај каже: „Ја хоћу пошто-пото мир, ма и по цену припремања рата, да не би ко употребио прилику па ме напао зато што види да сам неспреман“; а овај прети: „Ако ниси миран, ја ћу те напасти!“ ,,, То није нијанса, то је провалија у мишљењима, „Државници могу да буду само носиоци ове или оне политичке идеје, а народ је тај који треба да се изјасни за саму идеју“ — каже Бријан; „наш народ (француски) ће имати ускоро да се изјасни, је ли за политику мира или није за њу". Исто важи и за наш народ југословенски, и за цели Балкан. Ми смо уверени, да је наш народ са својим осећајима и мишљењем на страни француског Министра Иностраних Дела, па зато поручујемо Г. Маринковићу, да мине желимо да гинемо ни сами, ни да гине ико други од нас или ради нас, те да пристајемо да будемо и на рат спремни само зато да ником не би пало на ум да нас нападне, А кад будемо сложни у томе, да ми нећемо никога напасти, и да нећемо да нас ико нападне, и кад се сложимо у томе са Французима и са осгалим мирољубивим народима, онда нас поуздано неће нико напасти, и онда ћемо имати мира,

У то име, желимо нашем Министру Иностраних Дела срећан пут на француску ривијеру, — нека би се опоравио и ојачао и физички и морално. И нека би се састао ca 1. Бријаном, и срдачно поразговарао с њиме о смислу и тумачењу речи старога Вегеција „5! ул5 расет, рага бешт“, ио вођењу спољне политике уопште. Па нека би дошао натраг освежен и окрепљен на извору добрих и славних француских традиција и узора, о којима ми тако често говоримо а којих се тако мало држимо, „Француска корача на челу цивилизације", — треба добро да се „поткујемо" ако хоћемо да идемо у корак с њом, или непосредно за њом. n

104