Nova Evropa

Kulturni odnosi izmedju Francuske i Jugoslavije.

Doživeli smo, nakom Velikoga Rata, reakciju mnacijonalizama po raznim državama; ali, na sreću, naporedo s tim videli smo da na sve strane narodi čine napore da se približe jedan drugome, naročito kulturno i intelektualno, da bi se medjusobno upoznali i pomogli, te tako smanjili mogućnost novih zapletaja i sukob4, koji poglavito i počivaju na uzajamnom nepoverenju i na neobaveštenosti, Nije uvek lako izmiriti ove suproine struje, u konkretnim slučajevima, iako je očiбједпо da novi duh vremena ide zatim da uspostavi, ne utopističko i monotono slivanje i izjednačenje svih naroda, već jedno medjusobno slaganje i poštovanje, jedno uzajamno poznavanje i posećivanje, koje bi urodilo uklanjanjem predrasuda i nesporazum4A i dovelo do snošljivih i prijateljskih veza i odnosA4, Svaki marod, svaka rasa, ima nešto u sebi i ma sebi u što druži ne može da udje, i što drugi me može lako da razume, Stoga se dešava, naprimer, da i posle čitavih vekova borbe, naizmeničnih studija, i prijateljskih saveza (entente cordiale), Velika Britanija i Francuska ostaju odeljene jedna od druge provalijom koja je mnogo šira i dublja nego što je Kanal Lamanš, Psihološki i književni priručnici govore naširoko i nadugačko o problemu koji se zove »duša tudjeg naroda«, pa sve uzalud, Da potsetimo samo na predavanje što da je o tom predmetu držao pre nekoliko бофта u Jugoslaviji poznati i daroviti francuski pisac Abel Erman (Hermant), pa je Hi. rekao što novo? Koji bi Francuz proniknuo, naprimer, u slovensku dušu, poimence u rusku dušu, i koliko se neprovidnih i zagonelnih problem4 otvaraju samo iu pred

očima savesnoga ispitivača?,,. Pa, nameće se pitanje: kad se ne može znati i odrediti u čemu je duša, u čemu je misao jednog naroda, ni jednog nmaroda susednog i bliskog, — zašto,

i kako, stvarati uzajamne odnose i vezivati se jedno za drugo? Činilo bi se, u izvesnom smislu, da je svaka takozvana »proрабапда« ђезртефтефпа ђегрозИса, Фа је суака želja za ekspanzijom iluzorna, i da pravih medjusobnih odnosa i nema. Ali, samo na prvi pogled! Ako se zagleda malo dublje, ako se — konačno — postane istinski »kulturan«, 1 pravo razume reč biblijska da se ne živi samo od hleba, razlozi za uzajamno zbliženje i sporazumevanje medju ljudima ı medju narodima nameću se sami; zbližuje se ono što je srodnije, i što je više upućeno jedno ma drugo, da se na kraju krajeva stvori jedno čovečanstvo, jedan svet,,.,

Šta, dakle, u damašnjim prilikama i na današnjoj tačci razvoja uzajamnih odnosa, može želeti Francuska od Jugo-

105