Nova Evropa

"вјаујје, и Којет pravcu da se nastavi rad na uzajamnom upoznavanju i zbližavanju? Izgleda malo čudno, ali je tako: ona želi da je ovde, u Jugoslaviji, malo bolje poznadu, i ništa više, Ali i ništa manje! Jer neverovalno je, мртауо хартеpašćuje, kako Francusku ovde malo znaju i poznaju, i kako krive pojmove o njoj imaju, još uvek, Pogotovo u Zagrebu, i u zapadnim krajevima Jugoslavije, Nećemo ovde ispitivati uzroke, niti utvrdjivati ko je zato odgovoram, Stvar je očigledna, ali sablažnjiva, da su, naprimer, u Zagrebu, jednog i istog leta, objavljena dva prevoda »Bećaruše« {»La Garconne«), a niko nije, ili je jedva iko, i čao za »Mariju Šapdelen« {»Maria Chapdelaine«) Alema Žerboa {Gerbault), i za druše odlične naše pisce i knjiše! Isto tako, jugoslovenski posetioci Pariza vraćaju se stalno puni priča o Monmartru i drugim lakim ili frivolnim pariskim razonodama i znamenitostima, a jedva da su videli išta od Pariza koji radi i koji stvara, Francuska ima najbrže željeznice u Evropi, njena industrijska proizvodnja ma severu zaslužuje divljenje, a njen kanal koji pod zemljom spaja marseljsku luku sa dolmom Rone stoji jedinstven na svetu, Kome je Jugoslovemu to, i toliko drugo te vrste, poznato? Francuska umetnost ne iscrpljuje se na terasama Rotonde; ona ide, u samom Parizu, od Noftr-dama, pa preko Luvra, do Кодепа. A dvorci na Loari nižu se kao niska bisera, svaki za sebe vredan da se načini put do njega, Ali, koliko Jugoslovena je videlo sve to blado istorijsko i umelničko?.,. Francuska prednjači »modi«; ali nije samo ono, ni sve omo, što je »po modi« majvažnije i najlepše u Francuskoj, Mesto pisaca tipa Dekobre, mi preporučujemo Prusta, de-Valerija, Žirandua!... Treba se ofresti predrasuda i reklamnih predmeta, — Francuska ne predstavlja samo jednu višu misao, višu umetnost, višu nauku, ne sadrži samo ljudsku dušu, već sadrži i oblik, ima boju i draž, koje je ona dala svetu...

Medju sredstvima kojima se ova blaga i ove mogućnosti mogu presaditi ili dočarati, na prvom mestu je jezik, Ne, nije jezik mi neophodno potreban ni uopšte potreban da bi jedan narod dobro razumeo i zavoleo drugi narod, ali je on najpogodnije sredstvo u tu svrhu. Tačnije će se čitati i videti u jednom francuskom dnevniku istoriju i pravo lice Francuske nedo u deset stranih listova. Bolje će se dobiti obaveštenje neposredno iz francuskih knjiga o Francuzima, ako se pogodi pravi izbor knjiga, nego iz bledih prevoda i prerada, Potrebno je stoga, pre svega, učiniti sve da se olakša učenje francuskoga jezika, To je, dabogme, u prvom redu zadatak države, i Francuske i Jugoslavije, Ponešto je u tom pogledu već i učinjeno, u Jugoslaviji {ne govorimo. ovde o Francuskoj). Već pre Rata imao je katedru za romanistiku Beogradski Univerzitet; ta je katedra posle Rata proširena, a novu katedru dobio

106