Nova Evropa

мално савршенство велике поезије „чинквечента“ (Аријосто), налази одраза и у поезији наших пјесника, протанчавајући талијанском грацијом опоре словенске духове и стварајући ону фину романску нијансу којом се одликује дубровачка култура.

Код Ђоре Држића опажају се јаки утицаји пучке лирске пјесме, а и код Менчетића сретамо не ријетко елемената из народне поезије. Већ у почетку дубровачке књижевности, дакле, видимо врло важну појаву, која се касније готово стално понавља; уза све туђинске утицаје, дубровачка књижевност показује прилично јаку нацијоналну ноту. Исте формалне одлике видимо и у „Јеђупци“ Андрије Чубрановића (крај ХУ и прва пола ХУТ вијека). Иако није директна имитација једног одређеног туђег дјела, она је настала под утицајем фирентинских „сапћ сагпазста!езсћ!", покладних пјесама, које се бујно развијају у весело и лакомислено доба Лоренца Медичи. У грацијозним осмерцима, који иду међу најфлујидније стихове у дубровачкој литератури, пјесник фингира да се је прерушио у циганку, да би могао доћи до љубљене госпође, Изјава љубави, која заузима већи дио пјесме, имитација је трубадурске поезије. Игра, шала, духовитост, површно љубакање, надахли су ове стихове; али, како сам рекао, они гладе слух угодном и музикалном ритмиком, те их човјек радо понавља: „Вишњи Господ, господичне, — честитијем вас венцем круни, — и желиње ваше испуни, —— ер сте сунцем све приличне“, те није чудо да Чубрановићеве стихове сретамо често и код каснијих пјесника, као Гундулића, Палмотића, и других,

Главна је књижевна личност у дубровачкој књижевности Шеснаестога Вијека Мавро Ветранић, Финоће облика у њега нема; опор, реалистичан, покаткада паче и драстичан, чудновато дјелује на читатеље својим тешким дванаестерцем у бесконачним плачљивим пјесмама, Није фриволан, јер његов књижевни рад има озбиљну духовну позадину, Ништетност свјетских раскоши, људска поквареност, савремени ренесансни луксус, позивање људи на покајање и покору, предочујући им неминовну смрт и страхоте гроба, — то су већином теме овога калуђера-пјесника, Интересантно је да га живо занимају савремени политички догађаји: помиње пад Београда, освојење Рода, борбе око Клиса, пад Будима, кори Италију што се препустила туђину, ит. д. Занимљиво је његово стајалиште у потледу дубровачке политике прама Турцима: он, католички свештеник, оправдава опортунистичку политику Дубровачке Републике!.,. Свакако једна од најкарактеристичнијих његових пјесама је „Ремета“, У њој црта свој пустињачки живот на малом и пустом оточићу Св, Андрије крај Дубровника, Управо грубом реалистиком, али не без извјесне драстичне комике (чисто дубровачка црта, која се испољује и код овог

193