Nova Evropa

може у складу с тиме обезбедити свој развитак, потребно је да се позабави са свим оним елементима који отежавају или окрњују тај развитак. Државна политика треба да испита снагу и делатност оних који уносе разрочности у њену конструкцију, и да постави према њима своје бране, У првоме реду према њима, а не да главну одбрану упери противу оних који каб једини захтев постављају, да и они могу боље и људскије живети; или противу оних који мисле, да и њихово нацијонално име — све кад и не би историјски оправдано било —- има право на јавно признање, Јер држави није сврха стварати јединствен народ по језику и по имену, него га стварати јединственим по интересима, и по свести о потреби заштите тих интереса.

Идући тим правим путем, ми налазимо да се чиниоци који сметају развитку наше државе могу углавном разврстати у три скупине. На прво место долази природа са својим елементарним непогодама, сушом и поплавом. Од искона се човек бори противу природе, и у тој се борби јача и развија; управо, тој борби се има захвалити читав човечји напредак. Држава, као најидеалније организована скупина хтења и снаге, има највише могућности да се опре пустошењу природе с помоћу стално нових техничких изума; а погођене, опет, да заштити социјалним мерама, Нама се чини да смо ми, тежачко-агрикултурна земља, најмање што учинили за ову врсту одбране, Ми се бранимо од бандита, качака, упадача, комуниста, и евентуалних непријатеља споља, и у те врсте одбране трошимо новац до исцрпљења; али за одбрану од природе, која тражи од нас из године у годину најтеже жртве у иметку и животу, не трошимо ништа. Ми дакле не ступамо ни у том погледу путем свог природног и условљеног развитка. На другоме месту, појављује се град, са многим по врстама и броју опасностима за правилан развитак села. Ту се гомилају морална и материјална зла. Могла би се читава књига о томе написати како често, и више пута непотребно, силажење сељачког народа у градове доводи многе сељачке обитељи до пропасти, У граду су биртије и ноћна забавишта. У граду се тера мода. У граду су многи дућани са примамљивим излозима. У граду су пожељне очи за здравом сељачком пути, У граду су банке, залагаоне, и мењачнице. Град је незаситљива неман, која живи од својих жртава, Разни су начини и средства, да се сељачки свет одбрани од зала што их град нуђа, а да пренесе у своја села добра што их град има. О свему томе постоје разне теорије и разна мишљења. Али у једноме не може бити размимоилажења; земљопривредника треба с помоћу задруга ослободити банковног задужења, кобних меничних обавеза, и трговаца зеленаша. То су предувети за правилан развитак села, а преко села и државе.

223