Nova Evropa
gledati malo drukče ma stvar, odmosmo gledati na stvar i s druge strane, Drag nam je prijatelj Platon, ali nam je draža od sveđa istima,
Mi pritom ipak ostajemo pri svom načelnom gledištu, da — u pitanju izgradnje maših medicmskih fakulteta —· prvemstvo Treba dafi zagrebačkom WMuedicmskom Fakultetu, Samo, s iskustvom i s poznavanjem stvari koje smo medjutim stekli — a ovo se odnosi isto tako i ma beogradski Medicimsiki Fakultet kao na zagrebački —, mi danas možemo mirne duše ređi, da se mnogo toga daje reducirati na našim fakultetima, i u imteresu štedmje, i u imferesu mauke, i u imteresu izgradjivanja omog što Još stvarmo medostaje. I nećemo se ustručavafi da to kažemo, i napišemo, ikad budemo o tome govorili, Ali o tome ovde sada nije reč,
М. 6.
Место политичког прегледа,
Италија и ми у Далмацији (кад се гледа правој),
Читао сам једампут у једној немачкој историји Млетака. речи које су ме saGomeme: „Die Grafen von Bribir und Kuni, die Nemaniden und Kotromanen, hatten so gut wie die Dandolo und Morosini, Tiepolo und Foscari, mit ihren Reichtiimern auch Geschmack und edle Sitten erwerben, ihre Familien im Dienste дет Зећбићећ егдећеп koOnnen, wenn ihr Menschentum dem der Lagunenbewohner ebenbiirtizg gewesen ware", (Hans von Zwiedineck-Sdndenhorst, „Venedig als WeltтласћЕ ипа М/е ада", Гетргав.) Је ли то беспристрасна тврдња, и да лије бар данас наше „чојство“ равно ономе становника старих Млетака, — то се може најбоље оценити тамо где се рад наш укрштава с талијанским, где се могу сравнити метода, полет, љубав, примењени на исте објекте, проблеме, идеале: у Далмацији и Дубровнику. У нашој штампи често је реч о нашој Далмацији; преко ревиндикација. Талијана обично се прелази с осмехом, њихов се систематски рад омаловажује и приписују му се обично мотиви не сасвим достојни културних људи, речју: све се гледа само с тачке грубог завојеваштва Италије, На настојања људи духа и науке с оне стране Јадрана у нас, зато, нема адекватног одговора, и ми се, углавном, ограничавамо нато, да неодговорни на увреде неодговорних одговарају увредама, на пароксизме гомиле барикадама. Кад се укрсте два опречна гледања, разумљиво је све то; али је, са једног вишег гледишта, гледишта цивилизације, и жаљења вредно. Сем тога, не води сврси:
389