Nova Evropa

директних пореза не можемо очекивати покриће новог издатка. од једне милијарде. Где ћемо га дакле наћи 2 Једино ако би се завела доходарина, и ако би се она ригорозно расписивала и убирала у свим деловима државе, приходи директних пореза могли би бити знатно већи, Према данашњем расположењу у Народној Скупштини, нема засада о томе ни говора. Сличан начин, да се намакне потребан износ, био би да се порез на пословни обрт у читавој држави строго примењује, Али привредници приреЂују протестне скупштине, и траже да се тај порез — који не носи сада ни 200 милијона динара годишње — сасвим укине; што би дакле тек било кад би се овај порез тако примењивао да носи 7 до 800 милијона динара !

Мислимо да нам није потребно даље доказивати, да би било ванредно тешко нашем садашњем буџету наметнути какав нов терет у износу од читаве једне милијарде динара, Ратни и предратни дугови, кад се коначно регулишу, оптеретиће наш буџет још за неколико стотина милијона динара више; а снижење других државних издатака, да би се добили потребни износи за камате државних дугова, даје се провести само у теорији а не и у пракси, Дапаче, морамо бити задовољни ако не наступи још и повећање појединих издатака, у првом реду оних за потребе војске!,,. Према томе, нови иноземни инвестицијони зајам значиће један нов и тежак терет за наш буџет, у износу од једне милијарде динара годишње, па ће Министар Финансија имати муке док пронађе изворе за одговарајуће реално покриће, То је изван сумње,

Али питање тиме још није решено, Кад би дуг од 50 милијарда био један унутрашњи дуг, пласиран рецимо међу наше капиталисте и рентијере, проблем би био много једноставнији. Министар Финансија имао би, у том случају, једино задаћу да у буџету нађе покриће за камате и амортизацију, за остало га не би било брига. Таква је ситуација код унутрашњих зајмова као што су, например, ратна штета, босански аграрни и инвестицијони зајам, и друго, Али кодиноземних зајмова није довољно осигурати износе потребне за камате у буџету, него их треба и дозначити у иноземство ! Министар Финансија има прво да у буџету осигура једну милијарду динара, па да онда са тим динарима набави три-и-по до четири милијона енглеских фуната, да би исплатио купоне и амортизацију Зајма. Према томе, оваки зајмови не терете само буџет већ терете и платежну биланцу. За реализацију овог зајма нама ће требати страних девиза за четири милијона фуната више него што их данас требамо. Првих година биће лако набавити потребне фунте, из девиза које ће Народна Банка вадити из реализације самога Зајма; али ће касније потребне девизе морати намицати сама привреда, уколико се за неко време не мисли прибећи опасном експерименту да се

395