Nova Evropa

ničkog stanovišta mije otišao dalje od pukoga slikanja običnom emfazom«; a Stanko Tomašić ide još za korak dalje, pa malazi da autor uopće »ponavlja omu slabo autentičnmu pojedinačnu tragediju i „duhovnu romantiku starih dubrovačkih gospara, čije smo meopravdano uveličavanje ivi Vojnoviću opraštali«, — »Lukši s Orsana mi te apokrifne tipove me možemo oprostiti,.., kad je lTart pour lart već odavno pokopam i zaboravljen, i kad mas pritisnuše teška socijalna. pitanja .,.« {Tu ovaj kritičar nalazi za potrebno да пасте једпш dizgresiju — 7а5јо, зат боб zna —, pa да зе zakači i za »Novu Еугори«, »Која је, тизуа Туш Мојпоvića, da digne па površinu ovog mjegova bledog epigona«. Koliko je mama poznato, »Nova Evropa« mije mikada »rušila« Iva Vojnovića, пебо je čak donela i jedam mjegov prilog jedmom mprilikom, pa je verovatno da je Gospodim Kritičar рођткао бозрага Iva sa bratom mu — Копфот Lujom! Pored foga, ne znamo pravo u čemu bi bilo »forsiranje«, osim “u tome što je »Nova Evropa«, u svom Dubrovačkom Broju, štampala: jednu od ove dve aktovke Lukše s Orsana? Da: je G, Stamko Tomašić zagledao u taj broj »Nove Evrope«, om bi pred samom alktovkom pročitao uvod iz Којеба bi se poučio — Кад već to inače nije mao — da Amtun Sorgo nije nikakav »apolkrifan lik«, i da priča o mjemu i njegovoj ćerci Marineli nije baš tako »neuverljiva« kao što on to misli i kaže,) Šta je omda ostalo za kritičare »Hrvata« i »Morgenblatt«-a nego. da nadju, da se »te aktovke vrlo malo razlikuju od stvari koje nam je u tom pravcu idao Vojnović«, i da ponove da je »ovaj epigom veoma udaljen odl svoga izvora«; a za providnogs anonimisa »Večeri«, da prizna otvoremo, da је та пјеба {zaokupljena »konflanskim husarima«) »život dubrovačkih gospara iz prošlih vremena već prilično otrcama i meaktuelna literarna tema«, te da »posle Dubrovačke Trilogije i ostalih dramskih radmja Ive Vojnovića treba imati priličnu dozu smionosti pa obradjivati slične teme«! Ovaj poslednji »kritičar« malazi čak da »ni sim jezik пе liči mimalo onom dubrovačkom 'ijalektu naših dospar4« (koji je om studirao medju »husarima«?)!,,. Kao što dakle widlmo, Lukša s Orsana osudjem je od svih svojih kritičara kao loš podražavalac Iva Vojnovića, i odrečeno mu је ртауо (а, posle Vojnovića, piše aktovke iz dubrovačkog života, Za pažljiva čitaoca dovoljni su, držimo, već gornji navodi da pokažu meodrživost оуакоб stanovišta, i ovake polazne tačke, u prosudjivanju radova jednog domaćed, кћи brovačkog, dramskog pisca. Ali ćemo mi evo još zaolkrugliti zajključke koji se mameću, i nadovezafi ma mjih neke čimjenice i napomene o Dubrovniku i o njegovu značaju za mašu književnost š& za zagrebačke kritičare, na razmišljanje njima

402