Nova Evropa

данас, и то несамо по атентатима „македонствујушчих“" иу суровости наше полиције, него и на нашој најближој околици, па често и на нама самима. Наравно да је горе у Србији и Македонији, где је било главно поприште четничке и комитске акције, и где она — у неким пределима —- још ни сада није сасвим престала, Али, не треба се варати, и у пречанским крајевима има Пуниша Рачића, па смо још до пред неку годину на своје очи гледали где орјунашке перјанице пуцају у голоруки народ, а срнаовачка и ханаовска шегртарија и дечурлија млате народне посланике у њиховим изборним срезовима, или демолирају дућане и скидају фирме са радња мирних грађана, Зар се не да замислити могућност, да и у загребачкој Обласној Скупштини, кад се узбуркају страсти, прасне који метак, или да у Новомсаду који ревносни присташа самосталних демократа (например Г. Јевђевић) извуче из шпага револвер на јавном месту у одбрану „угрожевих нацијоналних интереса" како их он замишља7! У том смислу,

Др, Ж, Бертић има право: „Убити човека — то није никакав проблем у том друштву" (види „Хрват“ од 6, јула: „Тко је сукривац 2"), — али несамо у Србији, него — нажалост —

по целој Југославији, А србијански народ, србијански сељак, у огромној својој већини, исто је таке добре душе и мирољубиве словенске ћуди као и његова браћа у Загорју или на Приморју, па је грех који вапије на небо уопштавати тврдњу и проглашавати кривцем за злочин једног Пунише Рачића

цело „ово тврдо, на крв привикло србијанско друштво“,

Ми смо међу првима који кажемо, и доказујемо чињеницама, да Пуниша Рачић не стоји усамљен, и да има сукривце ; неки од њих познати су, како се видело, и по имену, и седе у посланичким клупама. Није тешко утврдити непосредну одговорност за крвави догађај, маколико да је се они одричу, народних посланика: Томе Поповића, који је непрестано говорио о потреби убијања, „Војводе“ Луна Јовановића, који и у Скупштини игра комиту, и Драгана Бојовића, који скрива убицу и води „брата" у аудијенцију Министру; или новинара Влад, Ристовића, после његових познатих чланака у „Јединству“, И чудно нам је, да полиција ове учеснике у злочину није још ставила под притвор. Али много даље у појединачном окривљавању, и нарочито у оптуживању појединих наших крајева, као средине из које је овај злочин поникао, не би требало ићи, јер бисмо ускоро дошли дотле — да оптужујемо себе саме. Много је боље и целисходније, да се задржимо мало дуже на целој овој нашој предратној, ратној, и поратној средини, и на узроцима услед којих је до ње дошло; па да утврдимо што боље одговорност оних одлучујућих фактора који су допустили, и омогућили, да изразити представници најлошијих народних особина, заоштрених ратом и поратним