Nova Evropa

остављено је Дру. Лази Марковићу да он, у „Самоуправи“, и даље тумачи становиште Радикалне Странке с обзиром на злочин Пунише Рачића, и да пред целим светом полемише с опозицијом бранећи тезу, да је управо више крив за злочин онај који га је „изазвао“ него онај који га је извршио |! Нека чују и науче Енглези једно оригинално правно гледиште („made in the ВаШапз")! Још му је допуштено да идену Двор, међу првима, и да даје изјаве о „раду на умирењу" и о спасавању „угледа и добра гласа земље"; чак се његово име спомињало као кандидата за министра у влади која би имала да прихвати „ситуацију“ у овим критичним часовима! Другим речима, хтело се дати да расплету кризу они исти који су до ње довели, — они који су кроз десет година интензивно и свим могућим средствима радили на томе, да припреме атмосферу у којој ће бити могућан злочин који се догодио, да створе Пунишу Рачића, Јер Пуниша Рачић није, наравно, пао с неба, него је постао у овој нашој политичкој и друштвеној средини, па у њу треба пре свега загледати, ако хоћемо да разумемо случај и да из њега извучемо наравоученије. Треба испитати дубље узроке догађајима који су се одигравали у последње време код нас, а међу којима је злочин Пунише Рачића само једна страшна и симптоматична епизода, и треба тачно утврдити ко је, и како је ко, узео учешћа у тим догађајима. Не ради се ту, дабогме, само о Узуновићу и Вељи Вукићевићу и Лази Марковићу, маколико да су они први на листи; не ради се ни само о Радикалној Странци, из које је непосредно изишао с пуним револвером у руци у Скупштини Пуниша Рачић. Одговорне су за злочин и што је с њиме у вези и све остале политичке странке, а поготово њихови „шефови“ и „прваци“, и сви политички фактори који су за ових десет година управљали државом; па смо одговорни, донекле, чак и ми остали, који смо учествовали у јавноме раду, нако нисмо били на одговорним положајима, Сви ми имамо да понесемо свој део одговорности пред народом и пред потомством, и свој делић кривице за оваку десетгодишњицу од ослобођења и уједињења. Треба само тачно утврдити свачију одговорност и кривицу, да би се једном већ знало коме треба а коме не треба веровати, и коме се може а коме не може у будуће поверити опште добро и управа над целином. Јер и сваку несрећу и невољу, а поготово народну, треба искористити и окренути на добро, треба од зла створити боље а не горе. Без обзира дакле што то није популарно и пријатно, сматрамо својом дужношћу да мало дубље заронимо у ствар, па да покушамо — за разлику од наших новинарских другова, и у Београду и с ове стране Саве и Дунава, — да објаснимо злочин Пунише Рачића, и да укажемо на изворе из којих је потекао.

42